Doktor Dzekil i Mister Hajd / Dr Jekyll and Mr Hyde

Lose vesti (kao da) privlace vise paznje nego dobre. Ispod onih prvih (deluje da) su brojniji tzv. lajkovi, komentari, prepucavanja, nadpucavanja…svasta nesto. Lepe vesti prolaze nekako tise, neprimetnije.

Nije kuca na Dedinju, skup automobil ili extra letovanje ali uzivanje – jeste❤🙂 . /Beograd, usce Save i Dunava/

Nije nelogicno jer da je drugacije verovatno bi se vise pozitivnih informacija plasiralo u medijima. /Uz dovoljnu svesnost o tome u kakvom svetu zivimo./ Izgleda da (dobar deo) nas ipak vise zanima tragicnost necega.

***************

Pratimo (nekad vise, nekad manje) odredjene autore u (ovoj vrlo stvarnoj) virtuelnoj realnosti. Neki nam se posebno dopadnu, kao da se nadjemo na „istoj talasnoj duzini“. 

Zanimljivo shtivo: deo stranice iz knjige „Galerija Akademije, Venecija“.

Najednom, autori pristojnog nacina izrazavanja i zanimljivog stila pisanja pocinju da shtancuju ne bas najbolje razumljive tekstove sa primitivnim recnikom koji im ne stoji. 

Pogled u drugi svet.

Citamo tekst i imamo utisak kao da nas je neko zgrabio za kosu, bacio na kolena i naterao da gledamo kroz kljucaonicu necijeg zivota samo zato sto smo svratili pozelevsi da pozdravimo dragog prijatelja kojem se, u medjuvremenu, ocigledno nesto desilo.

Neocekivano pakovanje.

U ocekivanju drugacije ponude koje nema na svakom cosku, dobijemo primitivizam uvijen u pak papir sa ukrasnom mashnom. /Znam neke koji to rade izuzetno duhovito, svoji su na svome od samog starta, ali ovi…nisu ti…/

***************
Plasiranje negativnih informacija (rekla bih) ima prednost nad davanjem onih pozitivnih jer prve (izgleda) imaju vise citalaca. Da li i vulgarnost u izrazavanju neki forsiraju (iako im stoji kao cipela za 3 broja veca) u ocekivanju brojnije publike ? Ili je razlog neki drugi, treci..? 

Dzaba: ne pashe.

Verujem da je sve za nesto dobro. Garderoberi i cipelarnici se povremeno trebaju pregledati. Prevelike cipele iz mog ormana nekome ce biti taman, a u moj ce uci neke druge, odgovarajuceg broja.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB; Beograd, 03-04.09.2016.

Fotografije uradjene Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320.

Obrada dela fotografija uz pomoc aplikacije LittlePhoto.

Veliko finale

Jos jedan prodje dan uzburkan k’o more… Bura se polako smiruje. Da joj se zuri…pa…ne deluje tako. Ali, sve ima svoj pocetak i svoj kraj. Ni ona nece doveka, kao sto i nas godisnji odmor ulazi u finale. 

Pretposlednje vece: svako na svojim „borbenim“ zadacima uz utakmicu Hajduk-Makabi.

Danas smo „otplovili“ do Lukova. Na putu je od Senja ka Karlobagu, a zanimljivo je (narocito) za kupanje u vreme bure jer je Lukovo prilicno zasticeno u tom pogledu. Od hladnoce mora – nije ali se neko covechanski isplivao bez obzira na temperaturu mora (18-19 C) i uzivao sve u 16 .

Deo mora u Lukovu.

Put od Jadranske magistrale ka Lukovu je poseban dozivljaj: uzak, strm, visoke litice… Dva auta kad se sretnu uglavnom je pitanje kako ce se mimoici. I taj dozivljaj se ne zavrsava bas tako brzo.

Ka Lukovu.

More u Lukovu – kristalno bistro i plavo. Uzitak za razna cula. Uz plazu posetili smo i poluotok Maltu, a nahranili i nasa „zmijska tijela“ u lokalnoj kafani neobicno smestenoj tik pored groblja.

Kafe grill: pogled na more.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung mob tel; velicina slika  320×240 i 240×320; 25.08.2016; Lukovo i Senj (HR).

U ocekivanju susreta

Bura pushe vec treci dan, ali i mi konja za trku imamo. More je …. brrrrr…ali bas… Iako sam navikla na senjski ugodjaj tj. hladno more (odrasla sam uz ovaj meni poseban grad ♡) temperatura mi dozvoljava za smochit se, onako poshteno, ali skoro bez imalo plivanja.

U moru samo najhrabriji🙂 .

Kratka pauza u Medu*i, uz kafu i sunchanje, a onda ocekujemo poziv iz okoline Rijeke i dolazak drage nam porodice (Darko, Sanja & company).

Odlicno za predah od sunca, a mora se vec tesko zasititi.

Sa radoscu sam pakovala poklone donesene iz Beograda za omiljeni mi chetverac. Najbitnije je da smo zivi, zdravi i da se zelimo videti, a sve ostalo sto pruzimo jedni drugima (prvenstveno nematerijalno) samo je jos jedan bonus u ovoj reci zivota sto nas baca sa obale na obalu.

Shkver: pogled ka kampu.

Tekst i photo: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung tel; 24.08.2016; velicina sl. 320×240; Senj (HR).

Tomislav – piva za preporuku

​Prekjuce smo stigli u Senj, a kao da smo ovde bar 100 godina. Dobro, nije mozda toliko ali naslo bi se dosta staza kad bismo krenuli na putovanje vremeplovom. 

Neposredno pred ulazak u Senj.

Vreme nas je, za sad, posluzilo i bolje nego sto smo ocekivali. Sto bi rekli: „Kako smo se nadali, dobro smo se udali.“

Deo jedne od plaza: Shkver.

Sinoc smo uspeli i utakmicu (vaterpolo) pogledati. Sto rece neko, steta sto je CG izgubila jer smo mogli imati 3 susedne zemlje na prva 3 mesta. 

Gledajucu utakmicu: pogled iz jednog od kafica.

Sta nas sutra ocekuje od vremena ? Uf…prognoze koje najavljuju vrlo su zabrinjavajuce: nevreme i olujna bura u Velebitskom kanalu. A tu sam negde. Ali, nada poslednja umire pa cu je i dalje negovati. Bar do veceras kada ce se znati rasplet: dza ili bu.

Posle crnog piva „Tomislav“ i predaha u jednom od kafica – pravac u more na turu plivanja.

Tekst i foto: Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije uradjene na Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320; 20-21.08.2016; Senj.

Od jutra do veceri

​Dan je poceo u Karinu, a zavrsio se u Senju, nekih 200 km daleko. Jutro sa kisom, tmurno i hladno, a poslepodne uz plivanje u Senjskom delu mora. 

Na ulazu u Senj.

Nemam obicaj da cim stignem otrcim na plazu bez obzira koliko dugo/kratko ce trajati letovanje ali ovaj put nisam licila na standardnu sebe. I nisam zazalila.

Pogled na deo Senja.

S obzirom da ovde more zna da bude tako hladno da pri ulasku kupach ponekad ima utisak kao da su mu noge pod anestezijom (daleko bilo), danasnja temperatura je bila sjajna, a tura plivanja za 5+.

U mojoj „damskoj“ torbi najcesce ima po nesto i ca cicose😀 .

Vece zavrsavamo uz ukusnu hranu (spageti sa plodovima mora, pizza, salata i pive), a deo gozbe je dobio i jedan umiljati zuti cicos😀 …

Tekst i fotografije: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije uradjene na Samsung mob tel; velicina sl 320×240 i 240×320; 19.08.2016; Senj (HR).

Oprostaj od Karina leta 2016-og

​Hm… Da li mi je zao ? Pa jeste. Nekako su mi rastanci uvek pomalo setni iako nesto mora da zavrsi da bi nesto drugo pocelo. Kako drugacije ? 

Jos jedan pogled na drugu obalu.

I, kako smo proveli dan ? Jutro je pocelo sumorno, sa dosta oblaka i slabom kisom. Srecom razvedrilo se negde do 10-11h pa je posle redovnih jutarnjih aktivnosti (vezbe, osnovna sredjivanja po kuci, dorucak) usledio odlazak na plazu. Lepa tura plivanja, a deo vremena provela sam namazana Karinskim, kazu, lekovitim blatom.

Kamen sa plaze iza koje se nalaze izvori lekovitog blata.

Predvece smo proveli u druzenju sa jednom prijatnom porodicom: Zoran, Andrea i njihovi divni klinci, koje ovom prilikom pozdravljam, a nakon vecere odosmo na poslednju kavu za ovo leto – u Maestral. Upravo odatle pisem ovaj post polako se spremajuci za polazak u apartman i pakovanje kofera (deo koji bas i ne ljubim, al’ne moze bas sve da mi bude po volji😀 ).

Maestral: poslednja kafa za ovo leto.

Narode dragi, veliki pozdrav i citamo se sa nove lokacije🙂 .

Ziveli🙂 !

Tekst i fotografije: Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung mob tel; velicina sl 320×240 i 240×320; 18.08.2016; Karin (HR).

Idemo dalje…

​Sve ima svoj kraj, pa i boravak u Karinu. Za dan, dva krecemo dalje ka jednom drugom mestu na hrvatskoj obali. Tamo cemo boraviti jos nekoliko dana, o ceme cu pisati kada promenimo lokaciju. 

Plaza u centru D. Karina (kod poste).

Sto se Karina (i okoline) tice ostalo je jos tema za pisanje s cime cu nastaviti i nakon povratka sa g.o. Inspiracija za pisanje ima skoro na svakom koraku, ali je vise nego dobrodosao balans i u ovoj prici – da bi ostalo dovoljno prostora i za klasicno uzivanje u letovanju.

Detalj iz odlicne picerije u D. Karinu.

Ako nas posluzi vreme, poslednji dan u Karinu (za ovu godinu) verovatno cemo provesti otprilike ovako: „pozdravicemo“ se sa plazom i Karinskim morem, druziti sa prijateljima, a mozda cemo stici popiti i poslednju „leto 2016-o“ kafu u omiljenom kaficu. Vec naredno jutro ce nam neki od putokaza nalik ovome na slici ispod biti vodic za naredne dane.

Idemo dalje: putokazi u Obrovcu.

Tekst i fotografije: @ Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung mob tel; velicina slika 240×320; avgust 2016; Karin i Obrovac (HR).