OD BEOGRADA DO LAKTAŠA (ili od hevi metala preko narodnjaka do košave)

Dan privedosmo kraju. Iskreno, sad sam već „mrtva“ umorna. Zadovoljna, naravno (zašto ne bih bila), a uz to zadovoljstvo ide i osećaj kao da me je neko proterao kroz centrifugu i isteglio izvlačeći me iz veš mašine.

Legla sam jutros oko 2h, dok sam pripremila sve što treba oko puta. Alarm (tv koji se uključuje svako jutro u 6h) kada je zabrundao….nisam znala ni di sam ni šta se dešava. Ipak sam dobila još koji sat fore i ustala nešto kasnije, finiširala pripreme oko puta i krenusmo oko 11,30 – 12h put Banja Luke.

Na autoputu Beograd – Zagreb.

Prvo zaustavljanje je bilo na OMV pumpi. Vrlo zadovoljna ljubaznim osobljem, uslugom, ponudom, pristojnim cenama i toaletom koji je vrlo čist i uredan, što msm da nije zanemarljivo.

Iz OMVa.

Stanje na svim granicama (srpska, hrvatska, bosanska) više nego zadovoljavajuće. Sve smo obavili brzo, bez ikakvih problema i uz pomoć ljubaznih zaposlenih carinika.

Sa svih granica po malo.

Nakon granice svratismo na kafu u jedan manji TC  (Gradiška). Kafa nije bila po mom ukusu (prejaka), a kafić bez neta, ali je cura koja nas je usluživala bila vrlo ljubazna i pošteno objasnila zašto nema interneta. 

Tržni centar, Gradiška.

U Laktaše (20ak km od Banja Luke) stigli smo oko 18 h. Soba je veoma dobra (kao i ranije). Delom se raspakovah, pa uživah u delu emisije Potjere (sa šarmantnim Tarikom Filipovićem) koju ne pamtim kada sam gledala poslednji put, a onda put pod noge – potraga za dobrim zalogajem.

Soba i pogled noću.

Nažalost, ne „ulovismo“ što smo zamislili (nema mnogo restorana jer je mesto malo, a i to što ima – ne radi). Kupismo picu za poneti, Nektar pivu i večerasmo u slast u sobi hotela.

Pred fajront u holu hotela.

Za kraj ovog prilično turbulentnog dana, uživanje uz kroasan sa čokoladom i još jednu pivu pred spavanjac. Pisanje sam počela uz teški metal, pa preko narodnjaka sa radio Laktaša, a završavam sa Jelenom Tomašević i Košavom sa jednog od tv kanala. Splet različitosti ali…zašto da ne ? Ko zna (da uživa) – zna. A sutra – novi planovi i novi utisci. Laku noc narode.

Tekst, foto i kolaž: Tatajana Milić Babić; Samsung mob; Laktaši (RS), 04 – 05.01.2018.

Pri obradi fotografija korišćene aplikacije: Photo & Picture Resizer, EasyPhotoFrame i Tamil Text on Picture.

Advertisements
Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar

Geoloska avantura

Na teren krenuli u nedelju u 14h, stigli istog dana oko 19h. Prvi utisak: ovo zaista lici na pravi geoloski teren. Bez suvisnog luksuza, sa dosta prilika za nesto nauciti, videti, uraditi… 

Gradiliste Svrackovo (Arilje): „barake“ (montazne kuce) za smestaj radnika.

Mesto gde smo smesteni bi se verov moglo nazvati radnim kampom. Vrlo pristojno opremljene barake za boravak radnika, zgrada u kojoj se nalaze kancelarije i menza. Pijace vode nema, samo tehnicke. Voda se ili nabavlja par km daleko od smestaja, kod tunela u gradnji (izvorska voda) ili kupuje u Arilju udaljenom nekih 10 – 15 km od „kampa“.

Unutrasnost tunela: impozantno, ocaravajuce ali i opasno.

Vec je uveliko pao mrak kada smo se uputili do samog gradilista (tunel) radi prvog utiska i razgovora sa kolegama koje rade i nocu (24 casovno radno vreme). Uzput sam probala i izvorsku vodu koju su mi nahvalili i uzela manju kolicinu dovoljnu za to vece.

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; Svrachkovo (Arilje), 10.09.2017; Samsung mob; Koriscen Photo & Picture Resizer aplikacija.

Objavljeno pod MUZEOLOGIJA / MUSEOLOGY, PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Put putuje…

Odmor je zavrsio pre oko nedelju dana. Povratak za Bg je bio pomalo neprijatan: svaki cas je pljustalo kao iz kabla, sto je otezavalo voznju na autoputu, dok je temp pala na 11 – 12 C. 

 

Povratak za Beograd.

Sve u svemu, sto bi rekli, „kako smo se nadali, dobro smo se udali“. Zdravi, pravi i citavi stigli smo u Beograd nesto pre ponoci. Dok smo izneli torbe i kofere, a uvek izgleda kao da ih je jos vise nego u dolasku (nesto slicno kao kada rasciscavamo ormare pa nam nije jasno kako je sve ono sto smo izvadili stalo u njih), sredili sta treba oko stvari, kuce, sebe…sat je odavno otkucao 2 posle ponoci.

Cuvari kuce u letnjem periodu.

A onda je pocela nova radna ned i, igrom slucaja, nova prilika. Arilje i okolina. Sluzbeni put, geologija. Kockice su se poklopile i…eto me upravo u putu. Verovatno je poneseno i vise nego sto treba, a neko je hteo i da se ukrca u kofer. Za slucaj da zatreba.

Neizostavni detalj pri pakovanju kofera.

U svakom slucaju cekic, terenska obuca, fotoaparat, beleznica…i jos neke, za posao, bitne stvari su spremne. Jos ako uspem da se od tipicnog zenskog (bar kada je pakovanje za put u pitanju) transformisem u jednostavniju i prakticniju varijantu …..Bog da me vidi☺.

Zvezda upekla, klime ni za lek, al’ Arilje ceka.

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; Sira okolina Bg, 10.09.2017; Samsung mob; Koriscena aplikacija Photo & Picture Resizer.

Objavljeno pod MUZEOLOGIJA / MUSEOLOGY, PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Jos jedan prodje….odmor

Poslednji dan odmora leta 2017-e godine. Dan je poceo oblacno – prvo sa malo kise, a onda sa pljuskom koji je trajao satima. Bas u to vreme imali smo neke aktivnosti u gradu. Dok smo sve obavili i vratili se nazad kroz potoke kise, bili smo mokri od glave do pete. Bukvalno. Tako je bilo do skoro 16 h, a onda se situacija promenila u nasu korist. Uspeli smo otici na plazu, otplivati jednu dobru turu i ispauzirati se uz standardnu kombinaciju (pivo + kava). 

Blizi se kraj: detalji s jedne od senjskih plaza.

Posto nam obicno ostane hleba od prethodnih dana (ne uspevamo sve pojesti), ostatke izmrvim za galebove, golubove,  vrapce i morske ribice. Jedan vrabac na plazi je napao poveliki komadic hleba. Uporno sam gledala da li ce se izboriti sa njim i….uspeo je. Sto kazu, tiha voda breg roni. Polako ali uporno malisa je pojeo komad (za njega) impozantne velicine, a onda odleteo dalje. Mozda je to dokaz da se sto sta, koliko god bilo veliko i komplikovano, moze resiti upornoscu i strpljenjem. Na ovaj ili onaj nacin.

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; 01.09.2017, Senj, Hr; Kolaz uradjen uz pomoc PhotoFrame aplikacije.

Objavljeno pod PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Predivan spoj

Blizimo se kraju odmora i drugo poluvreme samo sto nije zavrsilo. Vreme je skoro pa savrseno. Sunacano, vedro, a nije pretoplo. Temperatura mora se malo povecala (22 -23 C). Udjete, lepo se isplivate i osvezite, a onda uzivate na suncu i plazi uz knjigu, mobilni, tablet…sta vec volite. 

Senj: grad, plaza, more…

Pauzu smo, kao i obicno, napravili u kaficu Meduza koji se nalazi na samoj plazi. Ljubazno osoblje, kvalitetna usluga, a jedna od divnih konobarica ima upecatljiv dubok glas koji je izdvaja od ostalih pa je tesko ne zapaziti. Bar ja nisam uspela a da ne pohvalim ono sto sam mislila da je vredno hvale. 

Tomislav tamno pivo – odlicno !

Plan je da se i sutra deo dana iskoristi za plivanjac, suncanje i pauzu uz kavu i Tomislava tamnog (piva). Da li cemo uspeti – ne znam. Vremenska prognoza, nazalost, nije na nasoj strani. Do tada saljem jedan zanimljiv tekst grafita o cudesnom spoju – svi smo posebni samo to nekad izgubimo iz vida.

Grafit na zidu plaze Shkver. 

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; 31.08.2017, Senj, Hr; Samsung mob; PhotoFrame aplikacija korisena za izradu kolaz.

Objavljeno pod PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | 2 komentara

Bik vs. ajkula

Rece mi jedna  (za sad) virtuelna, vrlo draga, prijateljica: „Tanja, pa ti bas znas da uzivas.“ Nije da nema istine u recenom (mozda je za to zasluzan bik u meni), al’ ima tu i drugih okolnosti koje su se tako namestile da su dale dobar rezultat, bar u ovoj igri. A savrsenstva nema, to do sad verovatno i sami nauciste. Negde smo u plusu, negde u minusu ali je vazno da plivamo bolje od sekire. 

Senj, na Shkveru: deo plaze i pogled iz kafica Meduza.

Sunce lepo greje, a more je citavih 20 stepeni. Zagrejalo se za ceo stepen od juce do danas. Kad udjete u more, u roku od par minuta onaj deo tela (a posle i sve ostalo) koji se nalazi u vodi je kao „pod anestezijom“. Sve sto vas je do tog momenta bolelo (krsta, zglobovi, ruke, noge…) prestaje da boli jer telo kao da prelazi u novu dimenziju. Za mene skoro savrsen ugodjaj pa sam plivala i za sebe i za ostatak posetilaca. A ako naidje ajkula (ne daj B) pa dohvati po nesto, bice lakse jer se nece ni osetiti 😆.

Tekst i fotografije: Tatjana Milic Babic; 29 – 30.08.2017, Senj, Hr; Samsung mob; PhotoFrame aplikacija koriscena za kolaz.

Objavljeno pod PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Za Bracu R.

Sinoc stigli u Senj. Vreme…za nepozeleti. Bura je tako duvala da smo se jedva kretali jednom od riva. Uspeli da odemo do plaze poznate kao Djiga da se pozdravimo s morem i izmerimo tempereturu istog. 21 stepen. U odnosu na Karinsko more znatno hladnije ali za Senj to je prilicna cifra, posto je ovaj grad cuven po buri i hladnom moru. 

Pogled na deo Senja.

Navece nas je ispratila kisa do jednog od dragih nam kafica („Kod Tome“) gde uvek svratimo na dolasku i zbog dobre usluge, ali i zbog jednog divnog i dragog prijatelja koji je, dok je bio ziv, rado svracao u ovaj kafic. Brace, dok smo zivi i pri pameti, uvek cemo te se rado i s ljubavlju secati ❤.

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; 29.08.2017, Senj, Hrvatska.

Objavljeno pod Некатегоризовано, PUTOVANJA / TRAVELS | Označeno sa , , , , , | 1 komentar