Kocke secera, pa jos zutog…

Prošlo je nekih 10ak dana od povratka iz Banja Luke. Lepo iskustvo, mislim da mogu reci i uspešno. Narod drag i gostoljubiv, baš onakav kakvim ga i pamtim. Nikakva neprijatnost ili popreki pogled. Naprotiv. Lepa reč, osmeh i prijateljski stav ljudi koje prvi put u životu srećem. 

Pogled na Vrbas i tzv Gradski most u Banja Luci.

Osećaj „svoj na svome“ bez ikakvih negativnih pretenzija svojatanja. Ona emocija koja prati cinjenicu da ste rodjeni u zemlji koje više nema i vaspitani da ne delite na ove ili one vec na dobre i lose, a doživljavate se kao deo nečeg zajedničkog, daleko većeg od samoga sebe. 

Jedna od glavnih dzada al’ imena joj ne znam, izvinjavam se…😐

Da, znam. Vrlo nepopularno raznisljanje, bas onakvo kako ne vole neka „nova“ vremena i neki „novi“ ljudi koji ih cine. A kako protiv sebe ako time trebas postati nesto sto vise neces biti ti „ubijajuci“ ono sto mozda najvise vredi – dusu ?

Prvo jutro, doručak i zuti šećer u kockama.

A dusu nam inace razni gaze i ne stede djonove. Ne moramo jos i da im pomazemo 🙂 .

Tekst i fotografije: Tatjana MB

Fotografije napravljene Samsung mob tel, 300×400; Banja Luka (Republika Srpska), 04.01.2017.

Art Kastel

​Vani je poceo sneg. Za promenu. Mislim, nije cudo videti ga u januaru, ali… Ono cuveno ali. U mojim planovima ga nije bilo kao ni ovolike hladnoce, leda, magle, teske prohodnosti… Meteorolozi cak „prete“ nekim debelim minusom i do -20 C. No, od kukanja vajde nema pa je i sekira naucila da pliva najbolje sto moze. Idemo dalje 👊 🙂 .

Deo zidina tvrdjave Kastel.

Osim sto je atraktivna na vise nivoa, tvrdjava Kastel (Banja Luka, Republika Srpska) u svom sredistu ima i tzv. Kamenu zgradu u kojoj je trenutno aktuelna izlozba „Art Kastel“.

Ulaz u Kamenu zgradu, pogled iznutra.

Ulazite kroz lepa, masivna, drvena vrata, a zatim nailazite na prijemni pult i dame koje tu rade. One ce vam ljubazno objasniti sve sto vas zanima, a sto je iz njihovog domena rada i znanja.

Jedna od izlozenih slika.

Pogled dalje krece po prostranoj galeriji i izlozbi koja krasi zidove, a prostire se na dva nivoa. 

Deo stepenista koje povezuje 2 nivoa galerije.

Nazalost, nije bilo dostupnog prateceg materijala izlozbe te cemo se morati zadovoljiti nezgrapno uradjenim fotografijama naslovnice kataloga.

Deo korica kataloga.

U Kamenoj zgradi je dovoljno toplo (nazalost, nemaju sve galerije/muzeji tu srecu) tako da je poseta bila vise nego ugodna, a pretpostavljam da je temperatura u prostoru takva da je upravo adekvatna i za izlozene predmete (sto je vazno za svaki izlozbeni prostor i izlozene eksponate, posetioce ali i zaposlene).

Bunar – deo unutrasnjosti tvrdjave.

Nakon izlaska iz galerije pogled krece ka (pretpostavljam) bunaru, prilicno dubokom, ciji je otvor zasticen metalnim resetkama. Izgradjen takodje od kamena, ovaj objekat je jos jedna od zanimljivosti tvrdjave Kastel.

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografije su uradjene Samsung mob tel, velicine 300×400; B. Luka, 05012017.

Tvrdjava Kastel u Banja Luci

​Vec 2 dana je merkamo za obilazak. Da izgleda lepo i zanimljivo, uopste nema dileme, a dodatni plus je sto je gradjena od kamena. Zasto bas taj podatak, a ne neki drugi ? Zato sto su glavni razlozi za dolazak u Banja Luku upravo njene visosti zvane kamen,  muzeologija, kultura. I sve sto se uz pomoc maste moze povezati sa pomenutim.

Tvrdjava Kastel, ulazak.

Prvi utisak je bila slicnost sa Kalemegdanskom tvrdjavom iako postoje i razlike. U razgovoru sa koleginicama iz Banskog dvora kulturnog centra (ogranak koji je u prostoru unutrasnjosti zidina tvrdjave) saznali smo da su u izgradnju Kastela razni umesali prste: od Rimljana, preko Turaka i Austrougara do strucnjaka koji su ucestvovali u njenom renoviranju.

Detalj zidina tvrdjave (ruka sluzi kao razmernik).

Odokatovnim, brzim pregledom, moze se zakljuciti da je od kamena uglavnom koriscen krecnjak, bigar, dijabaz, mada mi se cini da ima tu jos poneceg za ljubitelje kamena. Neki komadi su lepo zaobljeni (valutice), a neki onako muski odvaljeni pa – sta – im – Bog – da komadi (glomazni, nepravilnog oblika).

Unutar tvrdjave Kastel.

Za procenu lepote mozda nisam bas najmerodavnija jer mi je kamen lep uvek i u svakom izdanju ❤. Zato procenite sami, a ako budete u prilici – posetite tvrdjavu i uverite se svojim ocima 🙂 .

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografija napravljena Samsung mob tel, velicina slika 300×400; 05012017.

Svetlo na kraju tunela

​Sta reci… Pokvari mi vreme pocetnu koncepciju samo tako. Ni trepnulo nije, a haos zakuca na vrata. 

Jucerasnji pogled na deo Laktasa (nedaleko Banja Luke).

Neki kazu da planovi i postoje da bi se kvarili. Jedna moja draga pokojna koleginica je znala reci da kad mnogo hocemo, dodje djavo pa obavi veliku nuzdu bas u te nase velike planove (a nisu mi zelje bile neumerene, svega mi). 

U knjizi o marketingu koju momentalno citam pisu da je svaki problem izazov i da ga treba resavati onda kada se pojavi. Ni pre ni kasnije. 

A ovako to izgleda od jutros.

Postoji i momenat kod kreativaca gde svaki izazov podstice mastovitost, pomera granice u novu pozitivu. Moj hardver i softver svakako rade i u ovim izmenjenim uslovima i ocekuje se kreacija prilagodjena novim okolnostima. Kako drugacije 🙂 ?

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografije uradjene Samsung mob tel, velicina 400×300; 04-05012017.

Magla svuda, magla oko nas…

Nisam ocekivala leto i kratke rukave u januaru, ali se bas nisam nadala ni snegu, ledu i magli. Juce je dobrim delom stanje na putu bilo idealno za sumnjive tipove, horor filmove i napete krimice. Magla je bila tako jaka da se nije mogla raspoznati desna strana ivice ceste dok se ona centralna bela crta s mukom videla. Duga svetla nije bilo moguce ukljuciti cak i da smo hteli  (a nije dozvoljeno) – sve bi zabljestalo te bi i ono tesko vidljivo parcence puta postalo nevidljivo. 

Jedan od kamiona sa duplom prikolicom je jos na pocetku „avanture“ imao saobracajni udes. Prednji deo, kabina, ostala je na autoputu, a ostali delovi, jos uvek zakaceni za pocetak kamiona, zavrsili su u jarku kraj puta. Kada smo naisli na udes hitna pomoc je vec bila na licu mesta (nadam se da niko nije povredjen) i imala sam utisak da se nesreca nedavno desila. Ne zelim ni da pomislim kako bi bilo da su prikolice umesto na desno, u jarak, zanele u levo, na ostale trake i vozila koja su dolazila ne videvsi vise od par metara ispred sebe.

Ovako je pocelo.

Ostatak puta je bio tezak ali bez novih nezgoda. Utisak je da su se vozaci trudili da budu sto pazljiviji, a ja vise nisam fotografisala jer je em bilo mracno em mi uz takvu pipavu voznju nije bas bilo do fotkanja 👀.

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografija uradjena Samsung mob telefonom, velicina 400×300; 03012017.

Naslov: Deo refrena pesme „Magla“ (Josipa Lisac).

Put za BiH, dan prvi

​Od ranog jutra na nogama iako se kasno leglo. Pozavrsavasmo sta se moralo pa put pod noge. Poseban je taj osecaj slobode koju putovanje nosi sa sobom. Realno, nisi slobodan jer te svasta veze i steze ali subjektivno dobijes krila, rasiris ih, zatvoris oci i vines se.

Prvo (extra kratko) stajanje je bilo na najblizoj pumpi. Samo radi pranja musavog vetrobranskog stakla kroz koje se tesko videlo. Nezgodno i za suvozaca, a jos nezgodnije za vozaca. 

A onda je stigao nalet uspomena. Setih se, kako smo kao deca, pred put, sestra i ja sa gushtom i sundjerima prale oceva kola, vukuci kante i kante vode i sapunice. Nekoliko poteza po staklu prizvalo je detinjstvo u secanje, a ovo zamirisalo neocekivano i jako, sa dozom nostalgije posutom mrvama krajnje stanice na putu kojim svi idemo.

Posle naplatne rampe. 

Tekst & foto: Tatjana MB; koriscen Samsung mob tel, velicina slike: 400×300; 03012017.

Doktor Dzekil i Mister Hajd / Dr Jekyll and Mr Hyde

Lose vesti (kao da) privlace vise paznje nego dobre. Ispod onih prvih (deluje da) su brojniji tzv. lajkovi, komentari, prepucavanja, nadpucavanja…svasta nesto. Lepe vesti prolaze nekako tise, neprimetnije.

Nije kuca na Dedinju, skup automobil ili extra letovanje ali uzivanje – jeste ❤ 🙂 . /Beograd, usce Save i Dunava/

Nije nelogicno jer da je drugacije verovatno bi se vise pozitivnih informacija plasiralo u medijima. /Uz dovoljnu svesnost o tome u kakvom svetu zivimo./ Izgleda da (dobar deo) nas ipak vise zanima tragicnost necega.

***************

Pratimo (nekad vise, nekad manje) odredjene autore u (ovoj vrlo stvarnoj) virtuelnoj realnosti. Neki nam se posebno dopadnu, kao da se nadjemo na „istoj talasnoj duzini“. 

Zanimljivo shtivo: deo stranice iz knjige „Galerija Akademije, Venecija“.

Najednom, autori pristojnog nacina izrazavanja i zanimljivog stila pisanja pocinju da shtancuju ne bas najbolje razumljive tekstove sa primitivnim recnikom koji im ne stoji. 

Pogled u drugi svet.

Citamo tekst i imamo utisak kao da nas je neko zgrabio za kosu, bacio na kolena i naterao da gledamo kroz kljucaonicu necijeg zivota samo zato sto smo svratili pozelevsi da pozdravimo dragog prijatelja kojem se, u medjuvremenu, ocigledno nesto desilo.

Neocekivano pakovanje.

U ocekivanju drugacije ponude koje nema na svakom cosku, dobijemo primitivizam uvijen u pak papir sa ukrasnom mashnom. /Znam neke koji to rade izuzetno duhovito, svoji su na svome od samog starta, ali ovi…nisu ti…/

***************
Plasiranje negativnih informacija (rekla bih) ima prednost nad davanjem onih pozitivnih jer prve (izgleda) imaju vise citalaca. Da li i vulgarnost u izrazavanju neki forsiraju (iako im stoji kao cipela za 3 broja veca) u ocekivanju brojnije publike ? Ili je razlog neki drugi, treci..? 

Dzaba: ne pashe.

Verujem da je sve za nesto dobro. Garderoberi i cipelarnici se povremeno trebaju pregledati. Prevelike cipele iz mog ormana nekome ce biti taman, a u moj ce uci neke druge, odgovarajuceg broja.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB; Beograd, 03-04.09.2016.

Fotografije uradjene Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320.

Obrada dela fotografija uz pomoc aplikacije LittlePhoto.