Prvi poljubac

Deo plaze u Karinu (Hr), 22.08.2017.

Napokon su more, sunce i plaza videli mene, a i ja njih. Nismo preterali u izlivima ljubavi (bura je propisno rashladila inace toplo Karinsko more, a i vani je za ogrnuti se cebencetom posto bura jos nije posustala) ali sam se sa morem izljubila do kolena. Za prvi dan i trenutnu situaciju, vala dosta je.

Detalji caffe bara Cadena (Karin, Hr).

Kratka pauza bila je u kafeu kraj plaze (Cadena). Uvek ljubazni, a kafa po mom ukusu. Nesto skuplja nego u centru Karina ali ne mnogo. Radler (blago pivo sa ukusom limuna ili grejpa) takodje kosta koju kunu vise sto je mozda i logicno s obzirom da je ovo jedini kafic u ovom delu Karina.

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic; Samsung mob; kolaz fotografija uradjen pomocu PhotoFrame aplikacije.

Dje me nadje….

Do prosle godine jedan vlasnik, od ove godine drugi. Narucila sam frigane / przene lignje (to su vam one na kolutice), jer lignje volim…ne bas vise od zivota, ali mnogo❤. Ono sto sam dobila bilo je katastrofalno. 

Volim da jedem, volim da skuvam, znam da pripremim lignje, a definitivno znam sta valja kad je hrana u pitanju. Ovo je bilo nesto sto ne biste prepoznali da vam ne kazu sta je u tanjiru. Kao da su lignje dehidrirale, zgrcile se i skupile do neprepoznatljivog. Suvo, zguzvano, skoro bez ukusa. Kolicina…pa sumnjam i 100 gr da je bilo. Jela sam sa knedlom u grlu i molila Boga da me ne pitaju da li sam zadovoljna jer necu moci da odglumim. Na njihovu srecu nisu pitali.

Detalji unutrasnjosti kafica Bolero (Karin, HR). 21.08.2017, Samsung mob. Kolaz uradjen pomocu aplikacije PhotoFrame.

Nisam mogla da slikam tu sramotu jer me je stid u njihovo ime. Objekat je u sklopu kafica Bolero (Karin) tj rade u tandemu: Bolero nudi sta cete popiti, a ovi drugi hranu. Bolero je ok, a oni sto nude klopu – ne bas. 

Kvalitet ostalih jela jos ne znam, ali lignje ne narucujte osim ako umirete od gladi te vas samo one mogu spasiti sigurne smrti…

Tekst i foto: Tatjana Milic Babic

Konacno…

Godisnji odmor. Prvi dan koji je osvanuo u Karinu. Nije bio za plazu i more, nazalost (jaka bura), ali prezivecemo. Sutra se ocekuje prestanak „povetarca“ sto se razgoropadio sa nasim dolaskom, pa postoji sansa da sunce i more vide jos po neko „zmijsko tijelo“. Red je da iz faze „bela k’o sir“ pocnem da se krecem prema nekoj drugoj nijansi.

Karin, Hrvatska; 19.08.2017; Samsung mob; kolaz obrada fotografija – PhotoFrame aplikacija.

Ali, s plivanjem il’ bez njega nesto je moralo da se „baci u kljun“. Ne znam ima li bolje picerije u Karinu ali ja za bolju ne znam. Pizicato. Ljudi moji, znaciiii……odlicna. Mrtav da je jedes (pu, pu, daleko bilo). Ako vas put nanese u ove krajeve, preporucujem je.

Tekst i fotografije: Tatjana Milic Babic

Kocke secera, pa jos zutog…

Prošlo je nekih 10ak dana od povratka iz Banja Luke. Lepo iskustvo, mislim da mogu reci i uspešno. Narod drag i gostoljubiv, baš onakav kakvim ga i pamtim. Nikakva neprijatnost ili popreki pogled. Naprotiv. Lepa reč, osmeh i prijateljski stav ljudi koje prvi put u životu srećem. 

Pogled na Vrbas i tzv Gradski most u Banja Luci.

Osećaj „svoj na svome“ bez ikakvih negativnih pretenzija svojatanja. Ona emocija koja prati cinjenicu da ste rodjeni u zemlji koje više nema i vaspitani da ne delite na ove ili one vec na dobre i lose, a doživljavate se kao deo nečeg zajedničkog, daleko većeg od samoga sebe. 

Jedna od glavnih dzada al’ imena joj ne znam, izvinjavam se…😐

Da, znam. Vrlo nepopularno raznisljanje, bas onakvo kako ne vole neka „nova“ vremena i neki „novi“ ljudi koji ih cine. A kako protiv sebe ako time trebas postati nesto sto vise neces biti ti „ubijajuci“ ono sto mozda najvise vredi – dusu ?

Prvo jutro, doručak i zuti šećer u kockama.

A dusu nam inace razni gaze i ne stede djonove. Ne moramo jos i da im pomazemo 🙂 .

Tekst i fotografije: Tatjana MB

Fotografije napravljene Samsung mob tel, 300×400; Banja Luka (Republika Srpska), 04.01.2017.

Art Kastel

​Vani je poceo sneg. Za promenu. Mislim, nije cudo videti ga u januaru, ali… Ono cuveno ali. U mojim planovima ga nije bilo kao ni ovolike hladnoce, leda, magle, teske prohodnosti… Meteorolozi cak „prete“ nekim debelim minusom i do -20 C. No, od kukanja vajde nema pa je i sekira naucila da pliva najbolje sto moze. Idemo dalje 👊 🙂 .

Deo zidina tvrdjave Kastel.

Osim sto je atraktivna na vise nivoa, tvrdjava Kastel (Banja Luka, Republika Srpska) u svom sredistu ima i tzv. Kamenu zgradu u kojoj je trenutno aktuelna izlozba „Art Kastel“.

Ulaz u Kamenu zgradu, pogled iznutra.

Ulazite kroz lepa, masivna, drvena vrata, a zatim nailazite na prijemni pult i dame koje tu rade. One ce vam ljubazno objasniti sve sto vas zanima, a sto je iz njihovog domena rada i znanja.

Jedna od izlozenih slika.

Pogled dalje krece po prostranoj galeriji i izlozbi koja krasi zidove, a prostire se na dva nivoa. 

Deo stepenista koje povezuje 2 nivoa galerije.

Nazalost, nije bilo dostupnog prateceg materijala izlozbe te cemo se morati zadovoljiti nezgrapno uradjenim fotografijama naslovnice kataloga.

Deo korica kataloga.

U Kamenoj zgradi je dovoljno toplo (nazalost, nemaju sve galerije/muzeji tu srecu) tako da je poseta bila vise nego ugodna, a pretpostavljam da je temperatura u prostoru takva da je upravo adekvatna i za izlozene predmete (sto je vazno za svaki izlozbeni prostor i izlozene eksponate, posetioce ali i zaposlene).

Bunar – deo unutrasnjosti tvrdjave.

Nakon izlaska iz galerije pogled krece ka (pretpostavljam) bunaru, prilicno dubokom, ciji je otvor zasticen metalnim resetkama. Izgradjen takodje od kamena, ovaj objekat je jos jedna od zanimljivosti tvrdjave Kastel.

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografije su uradjene Samsung mob tel, velicine 300×400; B. Luka, 05012017.

Tvrdjava Kastel u Banja Luci

​Vec 2 dana je merkamo za obilazak. Da izgleda lepo i zanimljivo, uopste nema dileme, a dodatni plus je sto je gradjena od kamena. Zasto bas taj podatak, a ne neki drugi ? Zato sto su glavni razlozi za dolazak u Banja Luku upravo njene visosti zvane kamen,  muzeologija, kultura. I sve sto se uz pomoc maste moze povezati sa pomenutim.

Tvrdjava Kastel, ulazak.

Prvi utisak je bila slicnost sa Kalemegdanskom tvrdjavom iako postoje i razlike. U razgovoru sa koleginicama iz Banskog dvora kulturnog centra (ogranak koji je u prostoru unutrasnjosti zidina tvrdjave) saznali smo da su u izgradnju Kastela razni umesali prste: od Rimljana, preko Turaka i Austrougara do strucnjaka koji su ucestvovali u njenom renoviranju.

Detalj zidina tvrdjave (ruka sluzi kao razmernik).

Odokatovnim, brzim pregledom, moze se zakljuciti da je od kamena uglavnom koriscen krecnjak, bigar, dijabaz, mada mi se cini da ima tu jos poneceg za ljubitelje kamena. Neki komadi su lepo zaobljeni (valutice), a neki onako muski odvaljeni pa – sta – im – Bog – da komadi (glomazni, nepravilnog oblika).

Unutar tvrdjave Kastel.

Za procenu lepote mozda nisam bas najmerodavnija jer mi je kamen lep uvek i u svakom izdanju ❤. Zato procenite sami, a ako budete u prilici – posetite tvrdjavu i uverite se svojim ocima 🙂 .

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografija napravljena Samsung mob tel, velicina slika 300×400; 05012017.

Svetlo na kraju tunela

​Sta reci… Pokvari mi vreme pocetnu koncepciju samo tako. Ni trepnulo nije, a haos zakuca na vrata. 

Jucerasnji pogled na deo Laktasa (nedaleko Banja Luke).

Neki kazu da planovi i postoje da bi se kvarili. Jedna moja draga pokojna koleginica je znala reci da kad mnogo hocemo, dodje djavo pa obavi veliku nuzdu bas u te nase velike planove (a nisu mi zelje bile neumerene, svega mi). 

U knjizi o marketingu koju momentalno citam pisu da je svaki problem izazov i da ga treba resavati onda kada se pojavi. Ni pre ni kasnije. 

A ovako to izgleda od jutros.

Postoji i momenat kod kreativaca gde svaki izazov podstice mastovitost, pomera granice u novu pozitivu. Moj hardver i softver svakako rade i u ovim izmenjenim uslovima i ocekuje se kreacija prilagodjena novim okolnostima. Kako drugacije 🙂 ?

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografije uradjene Samsung mob tel, velicina 400×300; 04-05012017.