Šećerna vodica

Poznanik mog poznanika je zgodan čovek srednjih godina. U braku je već izvestan period. Ni preterano zadovoljan ni preterano nezadovoljan. Jednostavno je shvatio da ideala nema, da se sr..a desavaju i da su sastavni deo života, pa i braka. I u skladu sa time, postavlja se prema životu. Ono što je dobro izdvoji, ono što nije – kaže kako je.

Međutim, primetio je da drugi to retko rade. Naprotiv. Kolega poznanika mog poznanika, voli da ga s vremena na vreme pozove na čašicu razgovora, šoljicu kafe i objasni (iako ga poznanik mog poznanika uopste ne pita), kako mu je brak fantastičan, žena pravo luče  koje mu u krevet donosi doručak, sprema užinu za posao, ma i bubreg u loju bi mu zavideo. O sekiri u medu da i ne govorimo.

Poznanik mog poznanika gleda svog kolegu dok srećnik (po sopstvenom priznanju) to priča, ne kapira zašto ga dotični filuje informacijama sumnjive istinitosti koje, ruku na srce, nije ni trazio, ali, u jednom momentu, razbistri mu se pred očima. Neočekivano. To luče od žene i prezadovoljni kolega poznanika mog poznanika, ‘bem ti malera, razvedoše se. Poznanik mog poznanika nije mogao da shvati kako tako dobar brak i toliko hvaljen nije uspeo, a njegov, daleko manje savršen – eto, još nekako traje.

Možda sam glup, pomislio je poznanik mog poznanika i krenuo dalje u život, pripremajući se za nove lovačke priče. Znao je da će ih čuti i ako ih ne bude tražio, a i da mu repete ne gine.

Autor: Tatjana Milić – Babić