Sanjam…
Da me grle ruke bogova
pohotno i grubo.
Osećam…
Kako se opirem tražeći svoje božanstvo
izgubljeno u magli.
Pitam…
Za ime čoveka koji je ostao iza mene.
Otvaram srce
da bi dan ušao u njega…
*****************
I dream… That gods hands hugs me sensualy & rudely. I feel… That I resist while I am looking for my godship lost in a fog. I ask… For the name of the man who stayed after me. I am opening my hard & let a new day inside it… ***************** Tekst / Written by: Tatjana Milić Babić (1985, 2008) Prvi put objavljeno na / First published on http://tanmilbab.spaces.live.com , 2008
tatjanamb
Tatjana MB blog 
Dobro vece @ TamoIOvde :D. Ipak ima po nekog na netu i veceras :).
Snovi, osećanja, pitanja i otvoreno srce.
Lepo, jezgrovito…sve rečeno, bez ijedne suvišne reči.
Svak čast, pesniče (ili pesnikinjo, ako insistiraš na rodnoj ravnopravnosti)! 🙂
Drago mi je da ti se dopada :D. Na ravnopravnosti ne insistiram u svakoj prilici jer neki nazivi cak i bolje zvuci u muskom rodu :D. Ovde je ok i zenski rod, ali ima i rogobatnih naziva… 🙄 😀
Ništa lepše od srca otvorenog za novi dan… 🙂
Da li je pesma napisana 1985.? 🙂
Danas sam u nekom filmu cula recenicu koja bi otprilike glasila: “Svaki kraj je ustvari novi pocetak…” E, tako je i novi dan kraj nekog prethodnog, ali pocetak novog koji ko zna sta lepo (ili manje lepo) moze doneti… :D.
Da, pesma je napisana 1985. 2008. joj je vrlo malo promenjena forma i tada je prvi put “pustena” javnost tj. u svet interneta :D.
Nežno!
Pozdrav @ Agro :D.
Pozdrav svima koji su posetili ovu temu uz zelju za uspesnom radnom nedeljom koja nas od sutra ceka :D.
E cool… jel ti sama prevodiš?
Da, Branko :D. Naravno, sigurno ima propusta, ali se (obicno) dosta dobro snalazim sa jezicima – ne mislim na telece, jagnjece, svinjske ili svoje oralne sposobnosti – pricu 😆 (a uz vise truda moglo bi i bolje :D).