Odbrojavanje / Countdown

http://www.freedigitalphotos.net/images/view_photog.php?photogid=2365
 
“Okreni broj 95
kao sav normalan svet
i automat kaže
tačno vreme.
Okreni broj 95
kao sav normalan svet
čućeš da kasno je…”
(TAP 011, 1998   http://www.youtube.com/watch?v=dqldc7DaNlU )
 

Časovnik na Trgu Republike asocirao me je na gore napisane stihove, a oni na momente u životu kada mi, ili neko drugi, „doteramo cara do duvara“. 

Za sve postoji granica trpljenja i izdržljivosti i čini mi se da se ona pomera sa godinama. Život nas menja i ne ostavlja baš mnogo vremena za trošenje uzalud. Kao da na ono što nam se dešava polako počinjemo da gledamo drugačije nego ranije, svesniji prolaznosti života koji nam je, praktično, poklonjen, jer ga nismo ni birali ni tražili.

Sat me je naveo na još jedno razmišljanje.

Ljudski život bi se mogao uporediti sa časovnikom. Recimo da svakih 20 minuta predstavlja jednu godinu života. Znači 24 sata bi bilo isto što i 72 godine.

Šta mislite, u kom delu dana, sata i munuta se nalazi svako od nas ? I koliko nam je ostalo da ispunimo tajanstvenu minutažu koja nam je dodeljena ?

*****************

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic (2008, 2011)
Objavljeno prvi put / First published : http://tanmilbab.spaces.live.com (2008)
Fotografija/ Photo: Dozvoljena za besplatno korišćenje uz navodjenje veze ka izvoru (pogledati ispod fotografije) / Free download but the link to the source of photo is obliged (see below the photo)
This entry was posted in Некатегоризовано and tagged , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

8 Responses to Odbrojavanje / Countdown

  1. Violeta says:

    Nemam pojma gde sam sada, negde u drugoj polovini dana… Kada sam loše čini mi se skoro će ponoć, kada sam dobro negde posle podne sam, a logično bi bilo da sam oko podne 😆 ko će ga znati… Odbrojavanje je počelo onog trenutka kada sam se rodila… A ti? 🙂

    • tatjanamb says:

      E, Viki :D, cesto puta mi se cini da sam jos uvek u prepodnevu, ali me onda razne stvari podsete da vise nisam :D. Dusa verovatno jeste, a telo bi ‘telo da se ugura u prvih 12 sati, al’ to tako ne ide :D. Ne mislim na izgled vec realno stanje tj. krstenicu :D.

      • Violeta says:

        Tanja, ja rastegla 24h na 90 godina, malo mi 72, zbog krštenice :))))

      • tatjanamb says:

        U prvoj varijanti pisanja i ja sam dan “rastegla” na 96 g :lol:. U drugoj varijanti sam odustala jer znam da je tesko toliko doziveti, narocito sa ovim nacinom zivota.. 🙄 Onda sam se odlucila za 72 g s tim da svaku godinu vise koju dozivimo shvatimo kao dar, otkinut delic novog dana.. :D.

  2. Polihimnija says:

    Nemoj sad da me teraš na razmišljanje (a već si me naterala 😯 🙄 ). Vidi ovako, čim sam zašla u popodne prestala sam da brojim. Sad samo ćutim i čekam. 🙂

    • tatjanamb says:

      😀 Dok nisam pocela ponovo da pisem ovaj tekst zaboravila sam u kom sam “delu dana”. Sinoc sam se bas zamislila nad uporedjenjem casovnika i zivota, daleko vise nego onda kad sam tekst prvi put napisala.

      Jeste, ima onih koji dozive i 90, imam ih u familiji. Ima onih koji ne dozive ni 30-u (mislim da je prosecna starost, prema statistikama, izmedju nekih 60-ak i 80 godina otprilike). A sustina je, verovatno, u kvaliteti prozivljenog na sta cesto puta ne obratimo paznju zureci da obavimo sve sto mislimo da treba u toku dana, nedelje, godine…

      To pitanje kvaliteta, propustenog i nepropustenog, sta bih jos mogla uraditi, koliko je preostalo … sinoc me je kucnulo po glavi i upitalo: Ima li koga… ? :think:

  3. Marko - Buki blog says:

    ja uvek kazem da nas casovnik zivotni meri vreme unazad

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s