http://www.besplatne-slike.net
Znam da bi razumela ovu tišinu koju ne znam kako da ispunim. Sve ono što bih htela, a više ne mogu da pružim. Znam da bi prepoznala da je žal za neizrečenim rečenica moja svaka, ali me ne možeš čuti jer tvoje telo grli mračna raka. Nadam se da ti duša u raju uživa. Da ti se niz grlo med i mleko rajsko sliva. Da iz božanskih visina, tvoje duše milina, ponekad dopre do mene. I otera tuge moje sene, jer ne stigoh reći koliko mi značiš. Znam da bi razumela ovo srce u grudima što čezne i sluti. Znam, ali nikada više to neću čuti. ***************** Tekst/Written by: Tatjana Milic Babic, Beograd 28.11.2011./ Belgrade, November 28 2011. Fotografija/ Photo: http://www.besplatne-slike.net (besplatno korišćenje uz navodjenje linka ka originalu / free download but, please, always put the link to original photo)
Advertisements
tatjanamb
Uhhh!….dirljivo!
Proslo je godinu dana kako nije medju zivima. Na zalost mnogih, a i moju.
Auhhh, @Tatjana, ovo me je baš „pomerilo“. Neki ljudi nas iznenade svojim odlaskom i onda ostane mnogo toga neizrečenog i nedorečenog. A onda, kad ostanemo sami sa sobom, konstruišemo dijaloge koji se nikad neće dogoditi i sklapamo rečenice koje nikad nećemo glasno izgovoriti. Ali eto, i ovako možemo da pošaljemo poruku. Baš dirljivo.
Obicno ne razmisljamo o tome da smo danas tu, a sutra ko zna gde. I onda se neke stvari ispuste, a ostane onaj gorak ukus u ustima… Sad, sta je tu je… Posto verujem da nesto postoji, verovacu i da je moguce da neko s one druge strane ipak zna sta mislimo i osecamo… ❤
Krenule su mi suze posle ovoga stiha:
„Znam da bi razumela ovo srce u grudima
što čezne i sluti.
Znam,
ali nikada više to neću čuti“.
Prošlo je šest meseci od kada moja mila nije više s nama. Ne vidim da vreme leči. Svakim danom mi je sve teže i teže.
Eh… Jasno mi je o ceme pricas i mislim da vreme ipak ne moze sve da izleci. Mozda uspe da zaleci do nekog momenta kad nas nesto isprovocira i opet vrati secanja i cinjenice.
Ne znam o kome se radi, ali ti saljem iskreno saucesce uz jedan veliki, topli zagrljaj <3.
Tanja, to je moja majka otišla, a neizmerno mi nedostaje. Hvala Ti na toplim rečima i saučešću.
Ne znam šta da napišem… pročitala sam više puta pesmu i svaka reč, svaki stih su me duboko dotakli… 😦 Nadam se da naše poruke stižu do njih… 😦
Dugo sam se premisljala da li da napisem ovu pesmu i da je stavim na net, iskreno da ti kazem. Ne moze se nesto slicno napisati bez emocija, a emocije dalje pokrecu mnogo toga. Danas bi joj bio rodjendan, zato sam odlucila da to ipak uradim bas 29. novembra. A verujem (ili zelim da verujem) da neka spona postoji, kako god je nazvali… ❤
„Znam da bi razumela ovo srce u grudima
što čezne i sluti“
„ubila“ si me recima…ona je danas srecna..tamo negde..
Razni nacini postoje da nas neko „ubije“…
Stavicu sad jedan osmeh – :D, da malo razvedrimo stanje.
Takodje verujem da joj je negde ipak bolje nego ovde s obzirom da nije otisla pod srecnim okolnostima. I zasluzila je da bude u nekom raju, ako verujemo u njegovo postojanje ❤ :D.
ponekad koristim taj izraz.. u onim momentima kada zaplacem i kada me srce zaboli… nije mozda lepo to reci, ali se tako osecam… evo jos jedan osmeh za sve one lepe trenutke 🙂
Nista ne fali izrazu, naprotiv :OK:. Zaista postoje momenti zbog kojih se osecamo bas tako kako si napisala. Bilo bi lepse i lakse bez takvih trenutaka, ali … to je zivot :OK:. A osmehom pokusavamo da ohrabrimo i sebe i druge i idemo napred :D.
mnogo lepo,dirljivo tuzno……
Takve situacije su obicno teske…
Nadam se da naše poruke stižu do njih…
Ali se nadam da će naše poruke stići i do nas…
I da ćemo nešto napraviti pre nego što sj… Zemlju.
Ovo si odlicno rekao :OK:. Volela bih, ali prosto sumnjam da cemo malo vise slusati one koji imaju sta da kazu za dobrobit svih…