PORUKA U PROLAZU / MESSAGE EN PASSANT (in passing)

Danas sam se prisetila jedne prodavnice i poruke napisane na običnoj hartiji, običnom olovkom i sasvim običnim rukopisom. Tekst je bio zalepljen pored pulta i dovoljno vidljiv kako zaposlenima, tako i mušterijama. Otprilike bi zvučao ovako: „Ko ne bude hteo onda kad bude mogao, možda neće moći onda kad bude hteo“. 

Radnja u izdanju u kojem sam je posetila pre dosta godina, baš tada kada sam i pročitala poruku – više ne postoji. Ništa čudno, naravno. Znamo i sami koliko brzo nestaju jedne prodavnice da bi se na njihovom mestu pojavile neke druge. Kao klonovi već postojećih kojih ima i previše.

I tada, kada sam videla poruku i danas, zamislila sam se nad napisanim. Sigurna sam da je ovo rečenica nad kojom (skoro) svako može da stavi prst na čelo, a detalje možemo da ostavimo sopstvenim mislima ili nekom drugom okruženju.

Nije bitno gde su misli odlutale zbog već pomenute rečenice jer bi to već bilo ogoljavanje duše koje je, možda i komplikovanije od telesne golotinje. A golotinja, nekad možda ima i manje čari od bar malo tajanstvenosti. U kombinaciji bikinija (kod žena) tj. kvalitetnih (i seksi :D) kupaćih gaćica kod muškaraca i totalne nagosti ili toplesa, biram ono prvo. Sve što treba, može se odlično videti i bez apsolutnog ogoljavanja. Ili – nagost ima svoju lepotu, ali i svoje mesto, vreme … Ali svakako ne zaboravite:  Ako danas ne uradite ono što možete, sutra ćete možda hteti, ali … da li ćete moći ?

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic, 24012012

_________________________________________

“Carstvo Bozije je u tebi i oko tebe, a ne u gradjevinama od drveta i kamena. Rascepaj komad drveta i tu sam. Podigni kamen i naći ćeš me.”
This entry was posted in PROZA / PROSE and tagged , , , . Bookmark the permalink.

16 Responses to PORUKA U PROLAZU / MESSAGE EN PASSANT (in passing)

  1. “Ako danas ne uradite ono što možete, sutra ćete možda hteti, ali … da li ćete moći ?”

    Ovo je zlatni ključić. Nepažnjom ga mnogi baciše u more. Potonuo je na dno, sve do otvorene školjke. Sakrio ga je biser od radoznalih pogleda. Školjku je odnela hobotnica i nepažnjom ključić istresla medju morske sase. Odatle ga je usisao jedan slučajni prolaznik – kit. I tako – kutija s blagom mnogima ostane zaključana jer zaboraviše kako se traga po morskim dubinama, a šta će kitu zlatni ključić kad on svoje blago ima sasvim spontano, intuitivno, plivajući u svakom danu kao da mu je prvi i poslednji istovremeno.

  2. Polihimnija says:

    Ponekad u životu, a često i čitav život, kao ping-pong loptica se odbijamo između hteti i moći. Kad možemo onda nećemo, a kad hoćemo onda ne možemo. I sve bi to bilo u redu (mislim, manje – više), kad nas ne bi proganjalo razmišljanje o propuštenim i prokockanim mogućnostima. Ali, posle bitke koplje u trnje.

    • tatjanamb says:

      Mislim da ne bih mogla bolji komentar srociti :OK:. Jedino bih dodala da se to razmisljanje o prokockanom mozda cak i povecava s vremenom.

  3. LaBiLnA says:

    To čovek shvati tek kada dođe u određene godine 🙂 Nažalost…

  4. Kako beše ono beše kažu:
    Sve što možeš da uradiš danas ne ostavljaj za sutra…
    ili daj sekretarici 😉

  5. tanjatg says:

    Propušteno ne može da se nadoknadi, ali možemo vreme koje je pred nama ispuniti kvalitetnim stvarima, u kojima uživamo, nagi, obučeni, u ćutanju, u pričanju… u ponekom glupom vicu, čak i sporadičnom trapavom pokušaju, jer takvi donose velike blagoslove… Uh, raspisah se ja. Vreme je najčudesnija kategorija. Uvek se nekako vraća. Propušteno se može nadoknaditi na neobične načine. Treba se prepustiti. To je borba. Ali odluka – e to je već pobeda. Super si ti. Baš, baš super!

    • tatjanamb says:

      Lepo receno :OK:. Buduce vreme mozemo ispuniti na kvalitetniji nacin, a za onim sto je proslo – mozemo da zalimo, al’ nam pomoci nece (u smislu vracanja propustenog, ali moze pomoci da budemo mudriji za ubuduce). Mada, nije lako bas sve propusteno izbrisati k’o gumicom, niti se sve može nadoknaditi istim. No, možemo dalje. Veliki pozdrav za imenjakinju :D.

  6. tatjanamb says:

    Hvala svima koji posetise temu :D.

  7. Pingback: Ključ od zlata za čudesna vrata « NeZnamŠtaMiBi

  8. Nenad77 says:

    Pa kada nam je tako lepo predočena istina,zašto onda da ne iskoristimo svaki trenutak koji nam život servira 😉 Ne želim da se kajem,mnogo leppše mi je da uživam 😀

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s