Samo je promena večna 🙂 E sad, pitanje je šta nam promene donose – dobro ili loše?
Nekad jedno, nekad drugo, nekad se prilagodimo, nekad ne, nekad postanemo bolji, nekad gori…
Ja ću od tebe da dobijem upalu mozga, definitivno 😀
Zeno draga, bar ima sta da ti se upali :D. Zamisli kako je onima koji od te boljke ne mogu da “obole” :D.
Nekad nije lako s tim promenama, a nekad ih prosto sama trazim dok ih odnekud ne isceprkam. Nisu uvek na bolje i nisam uvek bolja, mada, kazu, da je svaka promena, makar i losa, bolja od ustajale bare u kojoj se nista ne desava. Ali se definitivno stalno nesto menja, kruzi, jedno nestaje da bi drugo nastalo…
Mahom se protiv promena borimo, imamo više tendenciju da pokušavamao da zakonzerviramo stanje (nekada čak i loše, jer i to daje sigurnost poznatog). I tako gubimo snagu na borbu s vetrenjačamo, umesto da je iskoristimo da jedrimo nošeni vetrom.
Da, sve se menja…meni ovaj kolaž kaže (a i stvarnost potvrđuje) da sve manje vremena imamo da se negde nađemo sa prijateljima a sve češće se odlučujemo na komunikaciju sa daljine (porukice, čujemo se).Pa sve te društvene mreže i u njima novi drugari koji nam pomažu da se otvore novi vidici… istina razvijamo se iznutra ali samo da se ne zatvorimo previše u taj novi,virtuelni svet. Da svi ti tehnički uređaji ne postanu naš oklop unutar koga ćemo samo nešto tipkati,kuckati i da stvarni svet ne prođe mimo nas…
Nemojte ovo shvatiti kao kritički osvrt, više je samokritički jer se i ja pomalo prepoznajem u svemu tome 🙂
Tvoj (samo)kriticki odnos je slican mom, tek da znas da si napisala prave stvari, bar sto se mene tice :OK: :D. I nismo jedine koje se pronalaze u ponecem od onoga sto si napisala :OK:. Od obaveza vise ne znam gde mi je glava, a gde prosti deo tela. Da ne pricam sta sve lepo moram zanemariti jer ne mogu sve da udenem u 24 h. A mora se ziveti i preziveti i ostati (uslovno) zdrav i normalan, sto ne ostavlja mnogo otvorenih opcija za uzivanje i odmor.
tatjanamb
Tatjana MB blog 
Samo je promena večna 🙂 E sad, pitanje je šta nam promene donose – dobro ili loše?
Nekad jedno, nekad drugo, nekad se prilagodimo, nekad ne, nekad postanemo bolji, nekad gori…
Ja ću od tebe da dobijem upalu mozga, definitivno 😀
Zeno draga, bar ima sta da ti se upali :D. Zamisli kako je onima koji od te boljke ne mogu da “obole” :D.
Nekad nije lako s tim promenama, a nekad ih prosto sama trazim dok ih odnekud ne isceprkam. Nisu uvek na bolje i nisam uvek bolja, mada, kazu, da je svaka promena, makar i losa, bolja od ustajale bare u kojoj se nista ne desava. Ali se definitivno stalno nesto menja, kruzi, jedno nestaje da bi drugo nastalo…
Mahom se protiv promena borimo, imamo više tendenciju da pokušavamao da zakonzerviramo stanje (nekada čak i loše, jer i to daje sigurnost poznatog). I tako gubimo snagu na borbu s vetrenjačamo, umesto da je iskoristimo da jedrimo nošeni vetrom.
Ima istine u tom konzerviranju koje pominjes. Nekad je strah od nepoznatog, nesigurnog, nemoci… jaci i od lose situacije.
Da, sve se menja…meni ovaj kolaž kaže (a i stvarnost potvrđuje) da sve manje vremena imamo da se negde nađemo sa prijateljima a sve češće se odlučujemo na komunikaciju sa daljine (porukice, čujemo se).Pa sve te društvene mreže i u njima novi drugari koji nam pomažu da se otvore novi vidici… istina razvijamo se iznutra ali samo da se ne zatvorimo previše u taj novi,virtuelni svet. Da svi ti tehnički uređaji ne postanu naš oklop unutar koga ćemo samo nešto tipkati,kuckati i da stvarni svet ne prođe mimo nas…
Nemojte ovo shvatiti kao kritički osvrt, više je samokritički jer se i ja pomalo prepoznajem u svemu tome 🙂
Tvoj (samo)kriticki odnos je slican mom, tek da znas da si napisala prave stvari, bar sto se mene tice :OK: :D. I nismo jedine koje se pronalaze u ponecem od onoga sto si napisala :OK:. Od obaveza vise ne znam gde mi je glava, a gde prosti deo tela. Da ne pricam sta sve lepo moram zanemariti jer ne mogu sve da udenem u 24 h. A mora se ziveti i preziveti i ostati (uslovno) zdrav i normalan, sto ne ostavlja mnogo otvorenih opcija za uzivanje i odmor.
Sve prolazi, sve se menja, a opet se sve vrti u krug 🙂
Da, jurimo za sopstvenim repom koji tesko da cemo dohvatiti :D.
Sve se menja,samo ja uvek ostajem onaj stari
Ti (kao ni mi ostali) nikad ne starimo. Ne, ne… 🙂 Ostajemo vecno mladi duhom :D.