KOROTA / GRIEF

Da li si pročitala moju poruku ?”

“Na kom telefonu ? Privatnom ili službenom ?”

“Privatnom.”

“Nisam proveravala. Sada ću.”

“U koroti sam.” – pisalo je u poruci.

“Šta je to korota ?” – upitah.

Mislim da nismo uspeli da spojimo vise od 1,5 do 2 meseca brige o jednoj Drekavici, kako je nazvao. Spremala sam hranu svakog radnog dana, čistu posudu za hranu 1x nedeljno, a on je redovno pronalazio (ili ona njega s obzirom na dreku koju je proizvodila kada bi osetila da dolazi) i 2x u toku dana joj davao klopu, prostor u toploj kancelariji, brigu. Od bojažljive cica mace koja je zazirala da pridje, postala je cimer u njegovoj kancelariji. Počela je da mu veruje.

Nije se pojavila u prošli petak. Danas je saznao da je nadjena mrtva u kanalu punom vode u hali u kojoj je bilo i njeno mesto za obrok i vodu. Nekome je smetalo sto neko drugi brine o njoj. U tu halu ulaze samo zaposleni.

Životinje, nažalost, nisu sigurne na ulici. Čuvajte ih pod svojim okriljem, ne izbacujte kada ih se zasitite, ne razmnožavajte ako ne znate šta ćete sa potomstvom, ne maltretirajte i ne ubijajte ako ih ne volite. U ovu, kao i u mnoge druge životinje uloženo je mnogo ljubavi, a one same dobile su život na dar kao i mi.

Tako je nastala korota.

U ovoj kući. 

Ovaj put.

Autor & Foto / Written by & Photo: Tatjana Milic-Babic, 2009
This entry was posted in Fotografija / Photography, PROZA / PROSE, SVET ŽIVOTINJA / ANIMAL'S WORLD and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink.

6 Responses to KOROTA / GRIEF

  1. Macko,Crnkic i Luna says:

    Tajci moja,mislim na Vas al sam stalno u nekoj guzvi,klinac,mama,posao,zivotinje,uh&oh!Tuzno je i pomisliti kakva sve suludost ulazi u glavu ljudsku,zasto?se izivljavati na neduznim zivotinjama????? Neka porade na svoju svest,joj,Boze ,strasno, ‘ajmo u OŠ za odrasle da naucimo recnik.!?!zgranuta sam. Puno ljubim ocice ovom slatkom cicos macosu ,Zuckici,kissim,Miska&Svrcu a Vas samo ovaj put puuuuNoooo ppppooooz.Pisem.Ćao.

  2. Polihimnija says:

    Ne mogu da kliknem “like”, jer je, najblaže rečeno, strašno.
    Ne mogu da shvatim (ne)ljude koji mogu da ubiju životinju.
    A kako je tek onome ko se o njoj starao…

    • tatjanamb says:

      A ima takvih prica mnogo. Neka su se i meni izdogadjale, neke drugima. Zivotinja koju volis i pazis postaje deo tvoje porodice, pa samim tim je i gubitak na slicnom nivou…
      Pozdav Poli :D.

  3. Veliki pozdrav, Tatjana!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s