Nedeljni rulet / Sunday roulette

Nedeljno jutro. Sunčano, pospano, toplo i tako mirisno kao sveže ispečeni kolači. A baš joj se nije ustajalo u zoru gledajući sunčeve zrake kako se lenjo provlače ispod napola spuštenih roletni  musavih prozora dok je ležala ispod toplog jorgana. Da… Još nije prozore obukla u bistrinu neba, ali planira… Planira… 

Mmmm…. Zar moram i nedeljom, pomislila je. Ponavljanje istoga dana kao u filmu „Dan mrmota“. Osećaj nezadovoljstva, nemoći i nejasnoće uz jedno veliko zašto. A onda je bljesnula iskra. Svetlost probudjenog moždanog impulsa. Probudjena misao kako je divno početi dan rano jer ostaje zavidan broj sekundi, minuta i sati za potrošiti ih. 

Osmeh. Obasjao je sopstveni osmeh, onaj što čuči unutra i čeka da bude otkriven. Sebi i drugima. 

Očekivanje dosade i gubljenja vremena. Neispunjeno. Na zadovoljstvo nekolicine. Zaigrala je rulet i…gle čuda. Osvojila dobitak. Mali doduše, ali vredan radovanja. 

Ko rizikuje ima šanse i da dobije. Ali ko rizikuje može i da izgubi. Treba biti spreman za oboje, ali … može li se biti dovoljno spreman ? Može li se biti dovoljno dobar hazarder u kockarnici života ?

Tatjana Milić Babić, 22.05.2012

This entry was posted in PROZA / PROSE and tagged , , , , . Bookmark the permalink.

15 Responses to Nedeljni rulet / Sunday roulette

  1. oblogovan says:

    Mora se biti hazarder, a može li se biti dobar hazarder…? Hm…

  2. Dragana says:

    Svi smo hazarderi, sa vise ili manje uspeha, to je zivot!

  3. Sandra Kovačić says:

    Nema pomeranja sa mrtve tačke bez rizika. A sad, hoćemo li biti dobitnici ili gubitnici…
    Neki igrači stavljaju sve na kocku, a neki tek onoliko koliko je dovoljno da ostanu u igri.

    • tatjanamb says:

      U sustini, mnogo sto sta je kocka. Nije lose shvatiti da je to tako, da su gubitci cesto puta verovatniji od dobitaka (i nauciti nositi se s tim), proceniti koliko se rizik isplati odnosno sta mozemo dobiti ili izgubiti pa videti sta nam je ciniti i prihvatiti odluku (ne)kockanja. Ali, tesko da cemo izbeci kockanje.

  4. ne volim da se kockam, ali bez toga definitivno nema pomaka. E, sad, moj problem je što se ne sjećam kada sam nešto dobio kockajući se 😀

  5. Čim smo izašli iz majčine utrobe smo počeli da hazardiramo… Sa vazduhom, sa ljubavima, sa ulicom, sa shvaćanjima, sa razumevanjima… Da li smo spremni, nismo, da li smo dovoljno dobri, jesmo… i nismo… Da li ćemo ikada saznati… hoćemo… kada dozvolimo sebi da smo to što jesmo… ali tako da ne rušimo balans u sebi i oko nas 🙂

  6. tanjatg says:

    Uf, moraju se preuzimati rizici, i to često. Nekad ih odradiš trapavo, nekad vešto, nekad imaš više, nekad manje sreće. Pameti takođe. Bitno je držati do sebe, do svojih uverenja i ostati čovek, ma šta to značilo. Biti hrabar, to je suština svake igre života. Zato kažem: najbolje se kockaš kada se skockaš!

    • tatjanamb says:

      Sve sto si napisala, vrlo lepo si srocila. Zaista. Izdvojicu: “Bitno je držati do sebe, do svojih uverenja i ostati čovek, ma šta to značilo. Biti hrabar, to je suština svake igre života. “

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s