Oči divlje mačke / The eyes of wild cat

Volim šminkanje. Oni koji me poznaju, znaju da postoje prilike u kojima smatram da ne treba ići bez šminke: na posao, u grad, posete, izlaske…

Nisam za preterano naglašenu šnimku jer mislim da ona naružuje i mlado i starije lice, ali u umerenijem izdanju svakako doprinosi boljem, svežijem i lepšem izgledu.

Ne slažem se da je u tu svrhu potrebna najskuplja šminka izvikanih robnih marki. Naprotiv. I sa jevtinijim, manje poznatim varijantama može se izgledati više nego dobro što svedoče lica naših (iskrenih) prijateljica skromnijih potreba, a nesklonih trendu pokondirenih tikvi.

Očigledno mnogo toga naučimo (ili ne) u bazičnoj porodici. Moja majka je vodila računa da u javnosti uvek bude našminkana, sa dobrom frizurom, pristojnom garderobom, čitavim najlon čarapama i obaveznim rezervnim najlonkama u tašni. Osnovna higijena se, naravno, podrazumeva. Verovatno sam slične karakteristike nasledila od nje. Mislim, od komšinice svakako nisam 😀 .

Kad već pomenuh šminkanje, danas pročitah zanimljiv tekst o ovoj temi*. Nešto slično sam čitala i ranije ali se ne mogu setiti u kom časopisu. Naime, u predlogu su stilovi šminkanja koji daju izgled nazvan imidž Leoparda, Belog Tigra i Crnog Pantera.

Osnovna poenta je u izgledu očiju. Ako se malo zamislimo, setićemo se da mačke, i velike i male, imaju, kao krejonom, crno uokvirene oči. Ovo šminkanje je u tom fazonu i preporučuje se egzotičnijim tipovima žena.

Ne tvrdim da se zaista držim tačne procedure (niti sebe smatram stručnjakom za šminku), već imam neki svoj fazon. Nakon uobičajenog tretmana lica (umivanje, čišćenje, krema, puder…), krećem sa nanošenjem svetlije senke na gornji kapak. Pri kraju tj. na spoljnjem uglu oka nanosim tamniju varijantu odredjene boje. U upotrebi je četkica, ali i prst kojim razmažem senku koliko mislim da je potrebno. Nakon toga nanosim crni krejon na gornji kapak, skoro celom dužinom. Slično činim i na donjem kapku, ali mnogo tanje i samo do polovine oka (od spoljašnjeg kraja ka centru). Zatim, preko nanetog krejona na donjem kapku, četkicom/sundjerom nanesem onu tamniju nijansu upotrebljenu za gornji kapak i lagano predjem preko krejona dok se boja ne počne jasno razaznavati. Nakon toga dodajem malo maskare isključivo na gornje trepavice i uspevam da postignem efekat „mačijeg oka“ koji, za moj ukus, odlično izgleda i, nekako, „čuči“.

S obzirom da mi je boja očiju „šućmurasta“ (lešnjak – zelena) odlučujem se za plave, odgovarajuće smeđe, ljubičaste, sive i zelene tonove. Obično koristim dve senke, svetliju i tamniju nijansu iste boje.

Kakva god da Vam je boja očiju, probajte da eksperimentišete. Postoji šansa da napravite dobar potez i očigledno zanimljiv utisak mačijih očiju. Izgled koji Vam se dopada sigurno će doprineti Vašem samopouzdanju, a neće ostati neprimećen ni od strane okoline.

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic
* Lilly magazin, br. 7, str. 51
Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod KOLUMNA / COLUMN, SVET ŽIVOTINJA / ANIMAL'S WORLD, ZANIMLJIVOSTI / INTERESTING i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Oči divlje mačke / The eyes of wild cat

  1. zelenavrata kaže:

    Sve je ok ali krejon ne upotrebljavam već decenijama. Alajner u bojama je bolji i ne razmazuje se.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s