Za Dollybel / For Dollybel

Danas je otkrih i Sunce me ogrija u ovaj kišni dan.  A samo dva teksta (tek) procitah. I posle prvopročitanog shvatih – ima šanse da mi se dopadne ova worpressova Dollybel. Javlja mi se tako, a i žiga me nešto pod rebrima… Mora da je to…

Koliko divnih rečenica, reči, izraza u priči o paprikama i svekrvi. Vraćaš me u ona draga vremena kad sam svakog ljeta odlazila u Mostar kod ćaćine  rodbine, podgrijevaš sjećanja na tetke i tEtke, rodjake i rodice i njihove divne izraze od kojih si neke i u priči pomjenula. Vraćaš mi miris djetinjstva i sjećanja na jednu zemlju koja je meni bila ljepša od svih koje posle nastaše.

Prije par godina sam bila u Bosni na nekih par dana i uživala kako skoro pre toga nisam. I tad, a i nedavno, sjetila sam se one narodne : **beš zemlju koja Bosne nema…

Hvala što me posjeti virtuelno jer vjerujem da se ništa ne dešava bez razloga već da je sve za nešto dobro. Pa i tvoja posjeta u ovaj kišni dan ❤ :D.

P.S. Gde god se ne izrazih kako bi se to reklo u Bosni i Hercegovini, ne zamjeri, bona. Gradivo treba malo da se obnovi :D.

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic

This entry was posted in TEKSTOVI KOJE PREPORUCUJEM (sa drugih blogova) / RECOMMENDED TEXTS (from other blogs) and tagged , , , . Bookmark the permalink.

14 Responses to Za Dollybel / For Dollybel

  1. dollybel says:

    I šta ja sad bona da kažem, napišem. Šta kad si me ‘vako takla 🙂
    Samo jednom mi je jedna draga osoba, nekad davno, posvetila članak, i evo sada ti. Zatekla si me, priznajem.
    Drago mi je da kroz moje riječi vrtiš slike iz djetinjstva, da gledaš avlije, dozrele mostarske trešnje, kaldrimisane ulice, Rondo, Neretvu, polja lavande, Bunu….
    Skoro sve si napisala pravilno. Izbirikala si se ti 🙂
    I najdraže od svega mi je što razumiješ šta pišem. Govore mi da pišem drugačije, da pišem razumljivo, da ne koristim te stare, arhaične riječi ili da ih barem “prevodim”. Ali.. **beš prevode riječi koje je skoro nemoguće prevesti. One jesu ili nisu. Razumiješ na prvu ili nikad.
    Drago mi je da si moja.
    I da postojiš.
    Ne, slučajnosti ne postoje. Sigurna sam u to.
    Hvala ti.
    Puno ❤

    • tatjanamb says:

      Ljepse nisi mogla komentarisati. Hvala Tebi sto postojis i sto te, eto, uspijeh pronaci ❤ :D.Volim nacin na koji pises, nerazumijem jos uvijek sve izraze koje upotrijebljavas, al' hocu. Znam da hocu :D. Citamo se <3.

    • oblogovan says:

      Ja nikada u Bosni nisam živeo, bio uv(ij)ek u prolazu na dan ili dva… U vojsci upoznao sjajne ljude – Pedju iz Foče, Nedjeljka iz Srbca, Mirzu iz Brčkog, Antu iz Mostara… Btw, kad malo razmislim, sada moj drugar iz detinjstva koji je odrastao ovde kod mene u Srbiji živi u Mostaru, vidjamo se ponekad… Njegov brat je i dalje ovde… Uf, skrenuo sam sa teme, htedoh reći – sve razumem, ne m(j)enjaj ništa… Ne razume samo onaj ko ne želi da razume i to je to…

      • tatjanamb says:

        Sve si lepo rekao, zaista, svaka ti se pozlatila :D. Nisam ni ja živela u Bosni & Hercegovini. Otac i njegovi su mi odatle, majka opet s drugog kraja (Hrvatska), babe, dede čak iz potpuno drugih delova sveta tako da nas je bilo i tamo i ovamo. Al’ sto reče Zabranjeno pušenje, sad nam je mnooogo bolje…, al’ i ja se još prisećam stare kuće, bašte, kupanja u Neretvi i imanja bogatog grožđem, lubenicama, narom, stokom…, nestašluka, izleta, boravaka na moru računatih u mesecima, dobrih ljudi i uspomena (naravno da ima i loših ljudi i sećanja, svugde, na svakom mestu i u sva vremena, al’ to nije definisano nacionalnošču, verom, poreklom… već nekim drugim faktorima). Al’ da ne dužim, moj glas ide za Jugo 45 :D.

      • dollybel says:

        Ja nikada nisam živjela u Srbiji, a volim je. Mnogo. Napisala sam jednu priču nekad davno o toj ljubavi, potražiću je.
        Hvala drugar

      • tatjanamb says:

        E, pa ako budes nekad dolazila u Srbiju, sjeti se da se mozes javiti (meni konkretno), a ja cu se uvijek sjetiti Dollybel :D.

  2. Macko,Crnkic i Luna says:

    Tajci,poslala sam sms. Ljubim Vas. dp.

  3. ironijexl says:

    Nisi znala za Dolly, pa gde ti živiš!? 🙂

  4. oblogovan says:

    Dolly je čudo, i neka si joj posvetila tekst… 🙂 Što se tiče, detinjstva, prilažem ovo…

    • tatjanamb says:

      :OK: 😀

      “Danas nam je mnogo bolje…
      Ali meni je u glavi
      uvijek ista slika isti fleš
      stara kuća mala bašča
      i Jugo 45…”

      Ništa bolje od ovoga ne mogu reći… 😐 Mislim, mogla bih dodavati ali već je toliko toga istinitog rečeno kroz pesmu da bi moje pisanije bilo višak :OK:

    • dollybel says:

      Hvala vam, oboma.Prosto ne znam šta da kažem. Lijepo je znati da vam se dopada ovo što piskaram, da vam se dopadaju ove moje riječi, da se trudite da ih razumijete….
      Još jedino da napravim mezu i hurmašice 🙂

      jugo 45, legendarna pjesma, upravo je slušam.

      Bilo je to dobro vrijeme
      sve na kredit
      sve za raju jarane…..

      raja
      hvala vam

      • tatjanamb says:

        Nemoj se, bona, zahvaljivat, mislim da je zasluzeno :D. Evo, dvoje nas ima da tako mislimo.

        Meze znam sto je (recimo, uz rakijicu ga mozes servirat, prije glavnog jela koje si nam sprijemila, njam, njam :D; evo, meni mozes zeljanicu napravit, bicu jaaaakooo zadovoljna :D), Hurmasice je oceva majka odlicno pravila, a nakon toga moja (naucila od svekrve) i uvijek su bile prste da polizes. Jedino nisam znala da se kaze Hurmasice, vec mislila da su to Urmasice, bez H.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s