Za prijatelje / For our friends

Prijatelji. Nije ih lako steći, a ako ih imamo i ako zaista jedni drugima znamo biti prijatelji, trebamo se čuvati i negovati međusobno kao najlepši cvet koji smo uspeli posaditi u ne baš plodnoj bašti života.

U prilogu je par fotografija jedne meni drage porodice iz Grobnika, mesta nedaleko Rijeke. Kada sam ih prvi put upoznala nisam ni pomislila da će u mom životu imati mesto koje imaju danas. Ako bar upola od toga i oni osećaju, moja sreća je nemerljiva.

Nekome malo, nekome mnogo. Zavisi iz kog ugla gledamo i koliko umemo ceniti ono što imamo. A svako od nas ima neko svoje malo/veliko bogatstvo vredno pažnje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Tekst i fotografije / Tekst / Photo: Tatjana Milic Babic
Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Fotografija / Photography, KOLUMNA / COLUMN, PUTOVANJA / TRAVELS i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

14 reagovanja na Za prijatelje / For our friends

  1. Alex kaže:

    Lepo je sresti ljude koji neguju svoju baštu prijateljstva 🙂
    Nažalost sreo sam mnogo ljudi čija je bašta zarasla u korov 😕
    Ti si, Tanja bogata žena…

    • tatjanamb kaže:

      Trudim se da budem, cini mi se i vise nego ranije jer sad mnogo vise shvatam sta je bitno, a cemu se treba manje paznje posvetiti. Al’ jos treba da se trudim i ucim… :OK: :D.

  2. TetkaSaveta kaže:

    Alex je sve rekao, 🙂 Divan si 🙂

  3. oblogovan kaže:

    Grobnik pamtim kao stazu za moto-trke u ex-Yu… Rijeku pamtim po Kantridi, fudbalu i potpuno nepravednom isključenju gluvonemog Desnice u Madridu, jer sudija, navodno, nije znao za taj hendikep… Da, Rijeka je igrala protiv čuvenog Reala, ali to tada nije bilo neko prvorazredno čudo… Preslišavali su ti naši (sada trećerazredni) timovi, sve ove današnje velikane… 🙂
    Al’, šta reći… Bilo nekad…
    Bilo nekad i nešto duše… Danas samo tvrdi neoliberalizam… Koji i dušu deli po zasluzi… I komadu kapitala…

    • tatjanamb kaže:

      @ OB, od ovog komentara mozes post da napravis, ja da ti kazem… :OK:

      Jeste, u Grobniku su (ili kod Grobnika) moto trke.

      I sad ima guzvi na fudbalskim utakmicama. Tesko se podnose navijaci Splita (Torcida valjda) i Rijeke (Armada), a tu su i navijaci iz zagrebackog Dinama (Bed Blue Boys). Cak i Hrvati koji nisu u tom fazonu izbegavaju kretanje u vreme utakmica jer se rusi sta se stigne, nije vazno ko je i odakle je. Pa, u ostalom znamo kako su strastveni navijaci fudbala i ovde, u drugim zemljama… Nije opravdanje, naravno, vec cinjenica.

      Al’ to ne cini sustinu nasih prica, vec neke sjajne stvari koje si napisao iznad :OK:.

      • oblogovan kaže:

        Ma, ne, ono što je bilo nekad nema ama baš nikakve veze sa ovim danas… Pa, ja sam umeo da plačem kada moja Zvezda izgubi od Dinama, Hajduka ili Partizana, ali jako dobro pamtim pun Poljud, Sliškovića na “slobodnjaku“ i sve moje mantre koje dozivam da čovek da gol, Želju i Sarajevo zbog kojih sam se “vazda“ nervirao i grdio sudije, “štrajk“ u školi koji je za cilj imao da nas puste da gledamo finale Cibona – Real, pri čemu smo svi, naravno, na strani Cibone, a ne Reala, kao danas…
        Ove godine je tri decenije od čuvenog polufinala Kupa UEFA (danas Evroliga) Radnički (Niš) – Hamburger… Sećam se mesta u stanu na kome sam se nervirao, grickao nokte i navijao za Nišlije… Sećam se i opšteg razočaranja što nisu uspeli…
        Da rezimiram – navijanje i navijači nisu nužno loši… Kao što to nisu ni narodi, sami po sebi… Loši su postali, jer danas razni idioti predstavljaju klubove i narode i potpiruju mržnju… Valjda su videli da se na mržnji najlakše sakriva neuspeh, jer uvek ima onih koji i taj neuspeh slave…
        Na žalost, onih koji su normalni ima verovatno manje, u svakom pogledu… Ili bar imaju manje uticaja…
        Otišao sam daaaaleeekoooo od teme, izvini…
        Ali, ovo je lament nad svim našim prijateljstvima koja nisu zavisila ni od kakvih boja, granica, geografije ili čega god…
        I u koja, i pored svega, (jbg) VERUJEM… 🙂

      • tatjanamb kaže:

        Samo mogu da se slozim sa tvojim komentarem, brate mili :OK: :D.

        To je vec dosta ljudi konstatovalo, da „navijacke strasti“ kao i neke druge imaju vise veze sa interesima koji i nisu mnogo vezani za sport.

        Fudbal nikad nisam bas nesto pratila ali kosarku delom jesam i obozavala sam Cibonu i Bosnu, narocito neke od njihovih igraca. Kad su bile vazne utakmice cela kuca je bila na nogama, napeta k’o lastis na gacama… 😀

        I dalje verujem u prijateljstva, dobre ljude, volim da volim (sto mnogo dobro okarakterisa nasa @ Dollybel) i nadam se da ce nas biti vise… :OK: 😀

        P.S. A za pisanje posta sam ozbiljno mislila, da ne mislis da te z. :OK: :D.

  4. dollybel kaže:

    voliš da voliš, pa to ti je.
    uživaj draga

    • tatjanamb kaže:

      Ne secam se da je iko to do sada primetio i tako jednostavno, a lepo rekao. Cak ni ja sama… :OK: 😀

      • dollybel kaže:

        Jednostavnost mi je stil života 🙂
        Ti doista i voliš da voliš, tebi je to stil života, Ako me pitaš kako to znam odgovorit ću ti da to zrači iz tih tvojih sjajnih očiju. Žeravice su to.

      • tatjanamb kaže:

        Em lijepo pises, em pametno zboris, em citas izmedju redova, a Boga mi i iz ociju… :OK: 😀 Ovo je kompliment, da naglasim za svaki slucaj ❤ :D.

  5. tanjatg kaže:

    Znaš ono, kako već i Biblija kaže: „Ima prijatelja vernijih od brata!“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s