Život i smrt / Life and death

A brief review of the one day part. About a cat that I helped to give birth to a kitten, a woman surprised with spared dog life, a joke and unusual music (sort of parody) …

______________________________

Prolazeći pored pijace i kioska na kojem povremeno pazarim, ugledah jednu od verovatno najčešćih mačaka: one sivo – crne, tigraste. Sedela je kraj kioska, tačno ispod pulta za kojim su obično čekači redova, umivajući se kako to već mačke rade. Podsetila me je na događaj o kojem odavno ne razmišljam i osmeh se razigrao.

Pre oko godinu, godinu i po dana, prolazila sam kraj istog mesta i zatekla sličnu mačku (možda baš ovu) kako sedi u nekom … čudnom položaju. Nije mi bilo jasno šta se dešava, ali pošto smo se već „znale“ od ranije, prišla sam, bolje je osmotrila i shvatila da je krenula da se maci. Pogledala me je, počela tiho da mjauče, a ja krenuh zbunjeno da objašnjavam i njoj i sebi kako nikad nisam poradjala ni jednu macu, grdna ne bila…. Sigurno me je razumela, a prolaznici su, verujem, takođe imali razumevanja za nekog ko priča sa mačkom… Ko zna, možda je neko pomislio da sam lik iz pesme slične ovoj – Cijelo selo, al’ ja nijesam otud… – matere mi… 😀

Osvrnem se, shvatim da nikoga oko mene nije briga ni za druge stvari, kamoli za ovakvo nešto, i uradim ono što mi je bilo najlogičnije. Čučnem pored nje, lagano prihvatim mače i još laganije krenem da ga povlačim ka sebi. Izađe mali mačić, živ i zdrav, spustih ga pored majke koja je instiktivno krenula da ga čisti i nakon toga vrlo brzo odnela na  skrovito mesto.

Možda će zvučati čudno, ali toplo mi je bilo oko srca znajući da omogućih jednom malom stvoru da dođe na svet iako znam da je to besmislica za većinu u okruženju u kojem ni ljudima nije lako sa svojom vrstom, a kamoli životinjama sa nama.

Pre par dana gledam emisiju na jednom od TV kanala (u pitanju je bilo razotkrivanje ubistva u dokumentarnoj seriji) i slušam ženu koja govori o ubici komentarišući kako joj nije bilo jasno da je ostavio u životu žrtvinog psa (Haski sa očima i pogledom koji se ne zaboravlja), ali je ubio čoveka. Možda sam čudak svoje vrste (a svi smo u nekoj meri iz te fele), ali meni takva izjava nije bila ok. Zašto ubiti bilo koga ? Zašto smatrati da ubistvo čoveka nije u redu, a ubistvo životinje… možda i jeste ?

Da… Nije lako ni čoveku među ljudima, a kako li je tek biti životinja u svemu tome, pitanje je na koje, bar u ovom životu, neću imati precizan odgovor.

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic  

Veza / Link: Jasno naznačen / Clearly specified