A brief review of the one day part. About a cat that I helped to give birth to a kitten, a woman surprised with spared dog life, a joke and unusual music (sort of parody) …
______________________________
Prolazeći pored pijace i kioska na kojem povremeno pazarim, ugledah jednu od verovatno najčešćih mačaka: one sivo – crne, tigraste. Sedela je kraj kioska, tačno ispod pulta za kojim su obično čekači redova, umivajući se kako to već mačke rade. Podsetila me je na događaj o kojem odavno ne razmišljam i osmeh se razigrao.
Pre oko godinu, godinu i po dana, prolazila sam kraj istog mesta i zatekla sličnu mačku (možda baš ovu) kako sedi u nekom … čudnom položaju. Nije mi bilo jasno šta se dešava, ali pošto smo se već „znale“ od ranije, prišla sam, bolje je osmotrila i shvatila da je krenula da se maci. Pogledala me je, počela tiho da mjauče, a ja krenuh zbunjeno da objašnjavam i njoj i sebi kako nikad nisam poradjala ni jednu macu, grdna ne bila…. Sigurno me je razumela, a prolaznici su, verujem, takođe imali razumevanja za nekog ko priča sa mačkom… Ko zna, možda je neko pomislio da sam lik iz pesme slične ovoj – Cijelo selo, al’ ja nijesam otud… – matere mi… 😀
Osvrnem se, shvatim da nikoga oko mene nije briga ni za druge stvari, kamoli za ovakvo nešto, i uradim ono što mi je bilo najlogičnije. Čučnem pored nje, lagano prihvatim mače i još laganije krenem da ga povlačim ka sebi. Izađe mali mačić, živ i zdrav, spustih ga pored majke koja je instiktivno krenula da ga čisti i nakon toga vrlo brzo odnela na skrovito mesto.
Možda će zvučati čudno, ali toplo mi je bilo oko srca znajući da omogućih jednom malom stvoru da dođe na svet iako znam da je to besmislica za većinu u okruženju u kojem ni ljudima nije lako sa svojom vrstom, a kamoli životinjama sa nama.
Pre par dana gledam emisiju na jednom od TV kanala (u pitanju je bilo razotkrivanje ubistva u dokumentarnoj seriji) i slušam ženu koja govori o ubici komentarišući kako joj nije bilo jasno da je ostavio u životu žrtvinog psa (Haski sa očima i pogledom koji se ne zaboravlja), ali je ubio čoveka. Možda sam čudak svoje vrste (a svi smo u nekoj meri iz te fele), ali meni takva izjava nije bila ok. Zašto ubiti bilo koga ? Zašto smatrati da ubistvo čoveka nije u redu, a ubistvo životinje… možda i jeste ?
Da… Nije lako ni čoveku među ljudima, a kako li je tek biti životinja u svemu tome, pitanje je na koje, bar u ovom životu, neću imati precizan odgovor.
tatjanamb
,, …matere mi„ tako nekako dobro i skreno zvuci, ,,majke mi„ je izlizano.
No, tekst je odgovor u obliku pitanja na temu da li je covek ljudsko bice ili zivotinja koja je zaboravila na humanost koja joj je urodjena.
Pozdrav @Umetnicki hedonisto. Sve sto imas u imenu kojim se predstavljas nalazi se i u mojoj sferi interesovanja :OK: :D.
Poreklo mi je raznoliko, a postoji i sklonost ka ucenju razlicitih jezika i dijalekata :D. To „matere mi“ je iz prvog dela prethodne recenice, do zareza :D.
Da, tekst je jedno veliko pitanje, a delom i razmisljanje o tome sta bi mogao biti odgovor… 🙄 Uz radost zbog onog sto se lepo zavrsilo u toj prici :D.
Upravo sam ostavila komentar na tvom blogu (Devojka iz pekare II deo), ali posto sam, izgleda, u zavadi sa WP vec duze vreme, komentari mi zavrsavaju u TRASH ili SPAM virtuelnoj kanti, pa molim te, proveri jesam li tamo i izvlaci me odatle, ako Boga znades :D.
Komentari uvazeni 😀
Do citanja!
Hvala najlepse i citamo se :D.
Malopre sam skapirala (citajuci jedan tvoj komentar na drugom blogu) da si devojcica, k’o i ja :shock:. Malo je falilo da te prekrstim u musko kao sto, nedavno, jednog blogera prekrstih u blogerku jer me je nick pogresno asocirao. Pa dobro mi dosla draga @ Umetnicka hedonistkinjo, onako od srca i u sirok i topao zagrljaj ❤ :D.
matere mi sve ti basta 🙂
fakat!
Vala da znas da mi svasta lezi, ma nisam sigurna sto cu sa svim tim, a nemas kome urucit’, k’o stafetu. Vecina bi nekretnine, racun u banci, zlato (znas, ono sto i ti volis, srebro pretvoreno u zlato, tvoj blog :D), dijamante, brilijante…ovo – ono, simo – tamo… 😀
neću neću dijamante, suvo zlato ni briljante… Halide reci nam ne 🙂
Bas sam na tu pjesmu i pomislila dok sam pominjala „zenine najbolje prijatelje“ :D.
Na CV dodati babica/akušerka 😀
😆 😆 😆 Kakva sam cvrkenzi kad me krene, mozda to stvarno i uradim :D.
Čovek je biće koje je usavršilo ubijanje tako da proučava sve aspekte tog čina. Žena je praktična, ona samo priča o egzeKuciji nepoželjnog svedoka koji može prepoznati, izdajnički onjušiti izvršitelja.
Uzgred, izvršitelji tako gnusnih činova su često narkomani, možda se sažalio na životinjin pogled, meni je juče gledajući pogled nestale mace iz tvog prošlog posta asocirao na onu pesmu ‘Ajde da se drogiramo, da nam oči sjaje’ 🙂
Izgleda da nam dodjose neke slicne asocijacije u zadnje vreme kad se i ja „pronadjoh“ u pesmi o selu, belilu, kokama i ostalom (link u tekstu) :lol:.
Ima onih koji ubijaju, ali, evo, i onih koji pomažu da se neko nov rodi! Tanjo, oduševila si me! Zamišljam koliko su ljudi odlutali, odlepili, zamišljam te tu kraj mame mačke, pognutu nad njom, i kako ne da nikom to nije čudno, nego nikome čak nije ni zanimljivo! Da li smo svi kolektivno odlepili? Ne znam. Ali jedno znam sigurno, a to je da je beba bila pravo ganuće!
Hvala, draga ❤ :D. Osecala sam se privelegovanom sto mi je "ukazala poverenje" da bilo sta pokusam (kako je znala kome da se "obrati" … valjda se to zove instinkt). E, sad kako su me doziveli oni sa strane…verovatno kao jadnu, ludu, tetu koja …eto…zbrinjava mace po ulici… 😆 Smeskacu se i zbog jednog i zbog drugog nacina sagledavanja stvari :D.