INSPIRACIJA / INSPIRATION

Some thoughts about inspiration for writing, photographing, painting…, and something about the challenge of a good selection of subjects of our interest.

______________________________

Povela se, pre više dana, diskusija na temu „Pametan piše…“. Kao i svaka druga i ova tema može da bude neiscrpna. Svako od nas će je videti bar delom drugačije, a pišući komentar pravimo kamen temeljac nečijoj inspiraciji. Možda i sopstvenoj. 

Da li ste čuli za onu (zvaničnu ili nezvaničnu) izreku: „Od go*ana se pita ne pravi.“ ? Ipak, neki i to mogu. Možda ne baš od svega i ne u svakom trenutku, ali, za razliku od većine nas, mogu i to da urade. Ni od čega – nešto, lepše rečeno. Jesu retkost, ali mogu se pronaći. 

Da je slobodnog vremena više nego što ga zaista ima, tema za pisanje bi, verovatno, bilo za svaki Božji dan. Kad god stignem, dešavanja beležim na dnevnom nivou, ali ih toliko ima da ne uspevam zapisati svaki događaj, a kamoli obraditi dovoljno brzo svako dešavanje kao posebnu temu ili deo posta. A sve i svašta može da bude inspiracija, uz meru dobrog ukusa. 

Za nekoga ništa nije inspirativno i ni od čega neće napraviti zanimljivost, a neko će od neupadljivog napraviti spektakl. Neki od tekstova koje pročitam na blogovima ukazuju da se radi o vrlo pismenim osobama, ali su obrađene teme nekad na granici (ne)ukusa, bez dovoljno suptilnosti, nerazumljive… Kao apstraktna slika na kojoj se nemamo za šta „uhvatiti“ i reći: „E, to mi se dopada (boja, oblik, poruka…).“ Činjenica je da „svaka roba nađe svoga kupca“. Da li želimo da ono što radimo neodređeno spada u „svak(akv)u robu“ i da mi budemo „svaki (bilo kakav) kupac“, pitanje je. 

Ko ume da ni od čega napravi nešto, za mene je virtuoz u onome što radi. Obrada manje ili više zanimljivih tema na interesantan način, pristupačan onome ko to delo gleda (čita, sluša, dodiruje…) poseban je ugođaj kako za posmatrača, tako i za stvaraoca. Svima se, naravno, neće dopasti ono što napravimo niti jednoumlje treba da bude cilj jer je nerealno, kao što ni nas sve što dopre u vidokrug neće zainteresovati. 

Ono što umemo (ili mislimo da umemo), koliko god želeli, verovatno nećemo uspeti ostavariti tokom jednog života jer kraj nas i u nama egzistiraju i problem vremena, zakrčenja uma idejama, nagomilavanje beleški u prostoru, računaru, dnevniku, svakodnevne obaveze… Oko nas i u nama paralelno teče onaj stvarni život, suroviji od dimenzije u koju skliznemo pišući poeziju, prozu, crtajući, fotografišući i td, i td, s obzirom da je spisak kreativnosti kojima možemo biti skloni jako dug. Od tog stvarnog života ne može se uteći jer nam je neophodan, između ostalog, i za ostvarenje ovog paralelnog sveta sopstvenih ličnosti. 

Ali, da se vratimo inspiraciji. Ima je na sve strane, u različitim oblicima, dimenzijama, trenutcima… Preostaje nam da dobro sagledamo sebe i okolinu, napravimo od ponuđenog materijala ono što najbolje umemo (ili mislimo da umemo) i oslušnemo reakciju okoline ali i sopstvenu intuiciju koja, ako je posedujemo i ne zanemarimo, ume da kaže sve što je potrebno. I kada je u pitanju ono što sami stvaramo i kada  odlučujemo čijim delima ćemo se posvetiti.

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic
Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod KOLUMNA / COLUMN, Misli / Thoughts i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

27 reagovanja na INSPIRACIJA / INSPIRATION

  1. oblogovan kaže:

    Znaš li da današnji čovek za jedan dan primi više informacija nego čovek iz XIX veka za ceo svoj život? I, kao što od gomile stvari koje nam se dogode, jako je mali procenat onih koje nas oduševe (naravno da mi se dogodila i vožnja prevozom, i redovne obaveze, spavanje, pranje zuba, kućni poslovi, bacanje djubreta i bla bla bla, ali sve to nije vredno oduševljenja, razumeš poentu, naravno…), tako ću se i od gomile informacija koje pročitam, primiti tek na pokoju… (I valjda ostaviti komentar, 😛 ) 🙂

    • tatjanamb kaže:

      Shvatila sam da je kolicina informacija + obaveza koje danas imam = previse za mene istu i da imam 18-20 god, a ne ovih 25 :lol:…

      Nisam znala za ovu dragocenu informaciju iz prve recenice, ali me uopste ne cudi. X puta baldisem pod kolicinom svakodnevnog „tereta“ koji nije da (uvek) zelim vec moram obaviti za neko iole normalno bivstvovanje, a onda mi cesto prifali vremena za ono lepo, kreativno, sto bas radim iz ljubavi i zadovoljstva. Ali dosla sam do odredjenih zakljucaka koje jos nisam sasvim sprovela u delo (slicno razmisljanje kraju tvog komentara :D) no … idem ka tome… Mozda i o tome napravim post.

      Veruj mi, ima ljudi koji ce napraviti zabavu ili delo u tomovima i od pranja zuba, odlaska u toalet, pranja prozora, koriscenja lifta, voznje gradskim prevozom… 😀 Neki od njih ce to uraditi tako maestralno, da ih sa uzivanjem otpratis (cak i lovu namaknu od neceg neverovatno banalnog i nezanimljivog), a neki monotono i ni najmanje interesantno predstave izuzetne zanimljivosti (dobro je u takvim slucajevima sedeti pri kraju reda :D).

  2. ironijexl kaže:

    Tanjuška, a što si ti ljuta? 🙂

  3. Plava Baklava kaže:

    Ostaje pitanje: a koji naš život je stvarnost? Neki moj osećaj je da živimo u trenucima kada stvaramo, kada smo kreativni, u bilo kom vidu. Tada postižemo neko sopstveno jedinstvo i približavamo se svojoj suštini, od koje se, zahvaljujući civilizacijskim tekovinama, sigurnim korakom otudjujemo.

    • tatjanamb kaže:

      Lepo si rekla. Jednostavno, kratko, jasno, meni blisko. Licno, najvise svojom se osecam onda kada radim stvari u kojima uzivam, ali njima mogu da se posvetim kad obavim bar odredjeni deo onih delatnosti koje su definitivno otudjujuce. I zato razgranicavam 2 „sveta“ (mozda ih ima i vise) koja paralelno postoje, a u kojima se ucestvuje parcijalno jer moj ideal, spoj lepog i korisnog, u praksi uvek ne funkcionise. A i jednostavnije mi je obaviti potrebno ako sto jasnije razgranicim odredjene oblasti, pojmove, ljude… „Grupnjaci“ u ovoj kategoriji su mi mnogo mutni i ne obecavajuci :D.

  4. dollybel kaže:

    ugradila sam filter u um, separaciju… odvojim važno od nevažnog, svela krugove interesovanja, i uživam u onome što radim.
    One smarače samo propustim kroz uši, čitam ono što me zanima, višak nebitnih informacija istresem ko mrve sa stoljnjaka….
    ne vrijedi da puštam drugima da utiču na moj dan, ne dam i ne želim
    svoja sam sva 🙂

    • tatjanamb kaže:

      Dolly, i dalje si moj idol (bez sale) :OK: :D. Deo ovoga sto pises sam postigla, a izboricu se uticajem na samu sebe i za ostatak pa i meni Sunce da grane :D.

  5. Odličan post!! Bravo T 🙂

  6. Negoslava kaže:

    Bezmalo čitav radni vek sam provela s povremenom obavezom da od tudjih g pravim pitu. Toliko smo se izveštili u tome, kolege i ja, da su sagovornici mahali našim tekstovima – vidi što sa pametan.
    S kamerama je drugačije – tamo je, koliko god koristili montažu, nemoguće baš svakoga načiniti pametnim.
    A na blogovima – ima tekstova i serijala koji su fantastični, ima polupismenih, nepismenih itd, ali ono što sam juče videla i čitala – adresu bloga delim samo na pvt, sramota me , javno, e to je, kukulelelelelee i dotakosamdnoživota.
    Ajd uzdravlje. I piši.

    • tatjanamb kaže:

      E, onda mozes i izmedju redova shvatiti po nesto sto htedoh reci :OK:. Dobro pises i uopste ne sumnjam da si razne „vadila“ prilagodjavanjem tekstova.

      Jeste, sa kamerom se tek tako ne moze manipulisati. Tu mogu da prodju neki drugi fazoni (necu otkrivati „velike“ tajne malih majstora, bar ne ovde :D).

      Ne znam sta je skracenica „pvt“, ali ako je mejl adresa ostavljam ti je ovde (tanmilbab@hotmail.com), a svakako ce mi biti drago cuti te :OK:.

      • Negoslava kaže:

        mene naučili – privatna poruka- dobijaš je

      • tatjanamb kaže:

        Sada si ti naucila mene :D. Hvala.

      • Negoslava kaže:

        Eto. Svet možda i ne bi bio zanimljiv da nije takvih. Ne zato što ih čitamo, jer to nećemo – više, nego zato što takvi bolesnici često kroje mnoge stvari u ovom svetu.

      • tatjanamb kaže:

        To poslednje sto si navela je vise nego zabrinjavajuce i mislim da je tacno, nazalost.

      • tatjanamb kaže:

        Odgovorila ti na mejl :D. Blog je, najblaze receno, toliko jadan da losiji do sad nisam videla, a to znaci da mnooogo toga nisam videla jer sigurno ima jos grdnijih, sestro slatka… 🙄 Sva sreca pa ima i onih, kao sto je tvoj i masa drugih blogova koje posecujem i na kojima zaista ima sta da se vidi :OK: :D. Zivi i zdravi mi bili svi cije blogove pratim – vredite svaki minut vremena i svaku rec komentara :OK:.

  7. Povratni ping: ZID / WALL | Tatjana MB blog

  8. Sandra Kovačić kaže:

    Ja sam nekako uspela da savladam tehniku selektivne pažnje i selektivnog pamćenja. Sve što mi nije bitno ide u recycle bin ali, avaj, ume ponekad i da iskoči odatle i da mi baš pristojno nažulji mozak. Taj mozak je jedna čudna „sprava“; ume da bude izvor neizmerne sreće i zadovoljstva, a isto tako i neizmerne patnje. Uvek sam zavidela onima koji ga minimalno koriste – nisu ni svesni svoje sreće 🙂
    Odličan tekst, Tanjče (da ti malo i ja tepam 😀 )!

    • tatjanamb kaže:

      Jaooooj, hvala za tepanje… 😀 Mlogo mi se dopada ❤ :D.

      Mozak je cudo, a i mi zajedno sa njim. Ne bih volela da sam "bez mozga", ali bi mi bilo lakse da je pogon cesce na minimalcu :D.

      • Sandra Kovačić kaže:

        Ma, svi mi ponekad bacimo mozak na ler. Sva sreća da to možemo, inače… 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s