Same thing but different viewing angles. A philosopher, one movie and life.
______________________________________________________________
Volim da čitam vaše blogove dragi virtuelni drugari. Neki stilovi su mi bliži i jasniji, neki tajanstveniji i apstraktniji, ali ni ne možemo (niti trebamo) svi biti isti, a ostaje ono „da se slično – sličnom raduje“. U tom uživanju u različitostima naišla sam na tekst koji me je podsetio na nedavno pročitanu knjigu i jednu od tema: sagledavanje istog događaja ali iz različitih uglova.
Neki filozof (ne navodi se koji ni kada) rekao je da posmatranjem jedne obične lopte, u zavisnosti od toga ko je iz kog ugla gleda, lopta može biti tretirana kao zabava, ali i nečiji spas, izbavljenje…
Naime, onima koji se njome igraju na palubi broda lopta služi za zabavu. Sa druge strane, ako neko ko preživi brodolom, kojim slučajem naidje na loptu u vodi – ona će za njega, možda, značiti spas.
Verovatno se sećate filma „Cast away“ i Chuck-a, zgodnog momka kojeg je sjajno odglumio Tom Hanks. Chuck je radio za FedEx kompaniju, bio sretno zaljubljen, pred ženidbom ali je, igrom slučaja, zbog nevremena koje je u toku leta zahvatilo avion u kojem je bio, završio na nenaseljenom ostrvu Južnog Pacifika. Preživljavajući, izmedju ostalog, uz pomoć stvari koje su isplivale nakon pada aviona u okean, naišao je na odbojkašku loptu kojoj je dao ime – Wilson i “pretvorio je u najboljeg druga“ koji mu je pravio društvo u narednim godina samoće.
Ne bih dalje širila temu, a pogotovu ne bih otkrivala kraj filma jer ga vredi pogledati. Samo bih još dodala da smo svi ponekad, a možda i češće, na nekom pustom ostrvu i pokušavamo naći svoju loptu. Koliki je njen značaj, najbolje će moći da odredi svako iz svog ugla posmatranja. Za nekoga malo, za nekoga mnogo…
Tekst / Written by: Tatjana Milić Babić
tatjanamb
Tatjana MB blog 
Juče sam u žurbi pročitala ovaj tekst, a nisam imala vreme da kliknem na linkovani tekst i tek maločas saznam da je u pitanju- moj. U stilu, kako reče, sličan se sličnom raduje.
Pristinuta jurnjavom s kojom si, slučajno ili baš zbog radovanja sličnome upoznata, dobro je što juče nisam komentarisala. A dirnuo me je, naj me je dirnuo upravo poslednji pasus. I pusto ostrvo na kojem tražimo svoju loptu.
Znam jedino da cu se ovom tekstu vratiti. Ne samo zbog lopte, pre će biti da je ono pusto ostrvo u pitanju.
Ti imas sta da kazes citaocu i to vrlo dobro radis (Y). Za ocekivati je da ce se neko od nas vezati za tvoj tekst, a posebno mi je drago sto sam jedna od njih <3. A to vezivanje je nenametljivo, sa puno postovanja i naklonosti prema onome sto radis, sa zeljom da nesto sto smatram dobrim podelim i sa drugima.
pa…hvala, slatka
“Koliki je njen značaj, najbolje će moći da odredi svako iz svog ugla posmatranja. Za nekoga malo, za nekoga mnogo…”
Baš tako…
Interesantno je koliko toga covek moze da cuje, vidi, procita … i ako malo zagrebe po toj fasadi bukvalno mu se otvore neki novi vidici koje, do juce, nije bilo ni teoretske sanse da sagleda. Eto vidis da knjige mogu jos necem da posluze (podmetanje pod saksije, noge od stola, stolice se podrazumeva, a ovo je dodatni bonus 😀 ).