Analiza…sebe ? / The analysis of … ourselves ?

Danas sam više puta pročitala jednu pesmu/priču iz blogosfere i došla do zaključka da bi se sasvim lepo mogla analizirati. Svako iz svog ugla, naravno, jer ono što ću videti možda neće biti indentično onome što je autor poželeo reći (ili onome što želi da vidimo), a ne mora biti slično ni nekom trećem, četvrtom… vidjenju teksta.

Istina, praktično, ima onoliko lica koliko je i nas s obzirom da svako vidi svoju verziju, iz svog ugla. Ta istina može imati zajedničke crte sa tudjim istinama, ali ne mora u potpunosti. Čak ne mora uopšte i to neće značiti da je neko u pravu, a neko drugi u krivu, već samo da istina ume da bude varljiva.

Tako dolazimo do pitanja: analizirati ili ne jer i detaljno vidjenje (komentarisanje) nečijeg teksta ostavlja jasan trag o onome ko komentariše, skoro jednak potpisu koji ostavlja autor teksta koji komentarišemo.

Analizirajući sebe, svako sam može da odluči: da li spada u one koji vole ostaviti kratko ili opširno mišljenje, jasno ili zakamuflirano ? Ili više volimo samo lajkovati bez ostavljanja dubljih otisaka ? Kojem carstvu priklanjamo bogatstvo sopstvene individualnosti ?

08.09.2014.
TMB

P.S. Post inspirisan ovim tekstom.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod KOLUMNA / COLUMN i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

15 reagovanja na Analiza…sebe ? / The analysis of … ourselves ?

  1. nena3110 kaže:

    Jesi li nam to zatvorila usta 😀
    Šalim se.
    Zaista, svi volimo komentare, ali ja sam uvek zabrinuta da li sam dobro shvatila tekst, jer, baš tako, svako ga vidi i razume drugačije.

    • tatjanamb kaže:

      Slicno sam pomislila nakon izvesnog vremena i zabrinula se, majke mi… 😐 Reko’ sama sebi – zeno Bozija opet pricas vise nego sto treba 🙄 :D. Nisam, zaista, naprotiv <3. Bila sam otvorena (nije to bas osobina za kojom narod sece vene, znam… 😳 ), a "poneo" me je upravo tekst prema kojem sam navela link.

      Meni je lepota nasih tekstova, komentara… upravo u toj razlicitosti. Ne u tome da li smo ili nismo u pravu, to je tako relativno. Ucim da volim i one koji mnogo pricaju i one koji malo zbore, i one koji su jasni i one koji nisu, i one koji su pod nadimcima i one pod punim imenima i … sretna sam i zadovoljna sto ima toliko razlicitosti prema kojoj uspevam da se otvorim <3. Ta sirina mi omogucava da vas sve zaista volim kao da ste mi rod rodjeni, ali moram jos dosta toga da naucim.

      P.S. Od mene imas veliko, veliko + jer si odgovorila na tekst <3. Poenta je da iznesemo svoj stav, na prihvatljiv i uljudan nacin, naravno, bez obzira da li ce se on podudariti sa ostalim. Mnogo toga mi se dopada na tvom blogu: cenim tvoju jasnocu izrazavanja i otvorenost, kreativnost i sposobnost, a sa druge strane i skromnost. Ne verujem da postoji ista glupo i pogresno sto mozes napisati ni ti ni bilo ko drugi ko svrati ovde. Prosto, mislim da sam okruzena posebnim ljudima, cije misljenje duboko cenim bez obzira da li se s istim slazem ili ne i sretna sam sto me okruzuje jedan divan virtuelni svet ❤ :).

  2. nena3110 kaže:

    Hvala, malo se postideh, a malo mi i milo što imaš tako lepo mišljenje o meni. I dole skromnost, mislim da si u pravu 🙂
    I ja sam prvo preko neta, a zatim i lično upoznala dosta divnih ljudi. Samo jednu osobu kad sam lično upoznala, shvatila sam da mi ne odgovara, ali sam bila zavedena mušicama oko nje. To se nije završilo prijatno, ali sada znam da sam na dobitku. Priča ima i nastavak, ali to je malo više lično, za četiri oka.

    • tatjanamb kaže:

      Postidela si se jer, verovatno, smatras da ne treba da se hvalis recima vec dokazujes delima, a drugima ostavis da pricaju o tebi. Nazalost, razvoj dogadjaja obicno ne ide tako 😐 … Ako mislis ovako, nisi jedina, ali zbog toga situacija nije mnogo laksa, znam… 🙂

      Moja iskustva upoznavanja preko neta su, jos uvek, skromna, ali se medju njima naslo i po neko zanimljivo i vredno paznje <3. Ne odustajem od poznanstava, generalno, pa se nadam novim, jos boljim iskustvima :).

  3. mojra kaže:

    Komentarišem kada osetim potrebu, a jedino na svom blogu komentar-odgovor pišem obavezno (to je za mene stvar elementarne pristojnosti). Inače volim kada mi neko ostavi komentar, ali ne po svaku cenu. Vidim da neki blogeri vole komentar, pa makar i kurtoazan. Lično, nisam ni najmanje sretna kada neko komentariše na mom blogu reda radi.
    Pozdrav!

  4. LaBiLnA kaže:

    Ja obožavam komentare, i komentarišem kada mislim da je potrebno. Nekada je totalno nebulozno ostaviti komentar na neki post koji je ličan, kada samo autor posta zna šta je hteo da kaže, da zabeleži… Tu ne komentarišem, ili jako retko, jer ne mogu da uđem u njegovu/njenu glavu… vazda omašim pa bolje da ćutim 😉

    • tatjanamb kaže:

      Imamo slicnosti u razmisljanju <3.

      Volim da komentarisem, priznajem.. (samo sud svoje partije 😀 ). Za pravnike neki kazu da vole da slusaju boju svoga glasa, pa…mozda je ovo, u malo drugacijem obliku, primenljivo i na neke od nas 😆 . Desava mi se da negde ne ostavim komentar, ali mislim da je to redji slucaj (zeznuh i pravnike 😀 ). Kazem po nesto i na vrlo licne postove ali mislim da to uradim na prihvatljiv nacin (bar se nadam): s ljubavlju, podrskom, predlogom (ako ga imam), a opet bez prevelikog zadiranja u nesto na sta, smatram, da nemam pravo. Ogranicim se na to da osoba dobije saznanje da sam tu, spremna pomoci koliko god mogu, ali da necu uci u njen zivot nepozvana niti pricati vise no sto je potrebno.

      A ima i postova koje, zaista, ne razumem 😳 , ali tu se, jednostavno, ne uspevam pronaci tako da nemam sta lajkovati/komentarisati.

  5. oblogovan kaže:

    Ne volim da analiziram postove, pre svega zato što nisam kompetentan za tako nešto. Kada postoji pitanje i poziv da se da neko mišljenje (kao što je ovde slučaj), trudim se da se odazovem. Kada su u pitanju društvene teme koje me se tiču i za koje nije potreban neki stručni autoritet, takođe.
    Ali…
    Imam problem kada su u pitanju lepi tekstovi koji negde ostave trag. Osećam potrebu da nešto kažem, a često ne znam šta bih osim izraza divljenja. “Bravo, odlično, sjajno“. Deluje kao šablon, ali i poslednje bravo jednako je iskreno kao i ono prvo. Ponekad zaista ostavim samo lajk.
    Dobro se sećam teksta koji te je inspirisao, Mene je podsetio na neku vrstu unutrašnje borbe. Da li je autor na to zaista i mislio, možda će ostati tajna, jednako kao simbolika onog osvetljenog prozora u koji je ostao zagledan Jozef K. pred pogubljenje.

    • tatjanamb kaže:

      Pojedini tekstovi i mene tako dotaknu da ostanem bez nekih velikih komentara, ali obicno ne izdrzim da bar kratko izrazim divljenje, makar nekom zvucalo i kao klise (iako to nije). Jeste, tekst na koji mislimo, a koji je zaista grunuo u moj unutrasni prostor bio jedan od tih pred kojima je tesko otici, a nista ne reci. Tekst koji je, u meni, poceo da otvara prostor za prostorom. Jaka unutrasnja borba, pretpostavljam, ali fenomenalno izrecena, ostavljajuci (cini mi se) dovoljno prostora za detaljno komentarisanje, a da ne zvuci kao da sam upala u tudju bastu i krenula da je, bez prava i dozvole, okopavam k’o razbojnik :D.

  6. tanjat kaže:

    Ja volim komentare. Oni su mi nekako putokaz, znak šta se ljudima dopada, kako ko na neku temu razmišlja, koliko sam uspela da dočaram to što sam htela… Mislim da imaju smisla.

    • tatjanamb kaže:

      Slicno mislim. Kroz njih jos bolje spoznajem sebe, sta ciniti u zivotu, virtuelnom svetu, ali kroz njih upoznajem i one koji komentarisu, sto mi je smernica za dalje krastarenje u blogosferi :).

  7. Rekao bih da sam sličan mojri: komentarišem ako osetim da imam šta da kažem. Jedino nisam toliko pristojan (priznajem!) da odgovorim na svaki komentar. A trebalo bi!
    Tačno je da istina ima koliko i nas (http://cikajovazmaj.iz.rs/slon.aspx). Problem je kada ne želimo da uporedimo naše istine.

    • tatjanamb kaže:

      Ljudi cesto ne zele ni da slusaju onog drugog (vise vole da pricaju), a kamoli da uporedjuju istine.
      Cesce komentarisem nego sto samo lajkujem. Obicno imam sta da kazem (ne znam da li to treba pripisati polu kojem pripadam 😀 ), ali ima momenata kada mi se cini da ne mogu da napisem komentar adekvatan vrednosti teksta ili mi deluje suvisno da ista dodam ispod posta.
      A neki blogeri me toliko osvoje napisanim da osecam neodoljivu potrebu da to podelim sa njima i sa svakim ko zeli da procita komentar.
      P.S. Procitala pesmu o slonu. Odlican izbor uz temu :OK: 🙂 .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s