Eto mene, a eto i vas 🙂 . Posle par meseci, do duše, ali… Znam da znate kako je – mora se raditi i ono što, možda, manje volimo da bi smo mogli da radimo i ono što volimo više. Razumemo se, a to je jedna od vaših osobina koju posebno cenim.
Da me je neki prijatelj, poznanik koga dugo nisam videla, sreo na ulici, verovatno bi me upitao: „Pa gde si sestro slatka, otkad te nisam video… Gde nestade ? „ Odgovorila bih: „Bila i tamo i ovamo, i svugde i nigde ali je važno je da me je engleski vratio na pravi put 🙂 .“ Znam, znam, teško da bi mu nešto bilo jasno, a istina je: živi sam primer da jedan strani jezik može da posluži ne samo da nešto naučimo (neki kažu da što više stranih jezika znamo to više vredimo) već i da se vratimo nečem što smatramo svojim virtuelnim domom. Drugom kućom.
E, pa u ime povratka šaljem veliki pozdrav jednoj sjajnoj mladoj ženi uz pesmu, koja možda nije njena najomiljenija, ali ima bar jedan odgovarajući element – naslov 🙂 .
tatjanamb
To je bila druga opcija 🙂 . Odlican izbor Wojciech :OK: .
Ma ti si čudo, zaista 🙂 .
Veliki pozdrav Tanjat 🙂 .
Dobrodošla po ko zna koji put 🙂
Bolje te nasla 🙂 . Da znas da si izabrala odlican video (dobar film, muzika, sexy glumci…ma dje me nadje, sestro slatka… ❤ 😀 ).
Eh, neki ludi tempo, ali drago mi je da radiš i nešto što voliš.
Želim ti svako dobro, sve najbolje ♥
Hvala Neno ❤ . Nije lako doci do tog divnog spoja lepo-korisno-s ljubavlju, ali i to cudo me ponekad mune. Valjda da me uveri da su i cuda moguca. Veliki pozdrav Neno 🙂 .
Neopisivo mi je žao što ne znam engleski! Učio sam nemački ali i njega slabo znam. Nažalost. (Možda jednom napišem blog o tome.)
Ima takvih koji bi se i u mojim godinama latili knjige i naučili. Nisam taj – nažalost.
Nisam ni onaj koji se pominje u ovoj pričici:
Dvojica meštana sede na nekoj obali i ćakulaju.
U jednom trenutku zaustavi se pored njih „besan“ auto i vozač upita nešto, na engleskom.
Ne znajući šta ih pita, pomenuta se dvojica zgledaše i slegnuše ramenima.
Čovek ih onda upita na nemačkom. Opet zgledanje i sleganje ramenima.
Isto se dešavalo i nakon pitanja na francuskom, španskom i italijanskom.
Na kraju čovek sede u kola i ode.
Posle kraće pauze, jedan će reći: „Eto, govorim ja lepo da treba učiti strane jezike!“
Drugi će na to: „A zašto? Evo ovaj govori pet jezika – pa šta mu vredi?“
🙂