NEČIJE MALO, NEKOME MNOGO

Eto mene, a eto i vas 🙂 . Posle par meseci, do duše, ali… Znam da znate kako je – mora se raditi i ono što, možda, manje volimo da bi smo mogli da radimo i ono što volimo više. Razumemo se, a to je jedna od vaših osobina koju posebno cenim.

Da me je neki prijatelj, poznanik koga dugo nisam videla, sreo na ulici, verovatno bi me upitao: „Pa gde si sestro slatka, otkad te nisam video… Gde nestade ? „ Odgovorila bih: „Bila i tamo i ovamo, i svugde i nigde ali je važno je da me je engleski vratio na pravi put 🙂 .“ Znam, znam, teško da bi mu nešto bilo jasno, a istina je: živi sam primer da jedan strani jezik može da posluži ne samo da nešto naučimo (neki kažu da što više stranih jezika znamo to više vredimo) već i da se vratimo nečem što smatramo svojim virtuelnim domom. Drugom kućom.

E, pa u ime povratka šaljem veliki pozdrav jednoj sjajnoj mladoj ženi uz pesmu, koja možda nije njena najomiljenija, ali ima bar jedan odgovarajući element – naslov 🙂 .

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Некатегоризовано i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

9 reagovanja na NEČIJE MALO, NEKOME MNOGO

  1. Wojciech kaže:

  2. tanjat kaže:

    Ma ti si čudo, zaista 🙂 .

  3. LaBiLnA kaže:

    Dobrodošla po ko zna koji put 🙂

    • tatjanamb kaže:

      Bolje te nasla 🙂 . Da znas da si izabrala odlican video (dobar film, muzika, sexy glumci…ma dje me nadje, sestro slatka… ❤ 😀 ).

  4. nena58 kaže:

    Eh, neki ludi tempo, ali drago mi je da radiš i nešto što voliš.
    Želim ti svako dobro, sve najbolje ♥

    • tatjanamb kaže:

      Hvala Neno ❤ . Nije lako doci do tog divnog spoja lepo-korisno-s ljubavlju, ali i to cudo me ponekad mune. Valjda da me uveri da su i cuda moguca. Veliki pozdrav Neno 🙂 .

  5. Neopisivo mi je žao što ne znam engleski! Učio sam nemački ali i njega slabo znam. Nažalost. (Možda jednom napišem blog o tome.)
    Ima takvih koji bi se i u mojim godinama latili knjige i naučili. Nisam taj – nažalost.
    Nisam ni onaj koji se pominje u ovoj pričici:
    Dvojica meštana sede na nekoj obali i ćakulaju.
    U jednom trenutku zaustavi se pored njih „besan“ auto i vozač upita nešto, na engleskom.
    Ne znajući šta ih pita, pomenuta se dvojica zgledaše i slegnuše ramenima.
    Čovek ih onda upita na nemačkom. Opet zgledanje i sleganje ramenima.
    Isto se dešavalo i nakon pitanja na francuskom, španskom i italijanskom.
    Na kraju čovek sede u kola i ode.
    Posle kraće pauze, jedan će reći: „Eto, govorim ja lepo da treba učiti strane jezike!“
    Drugi će na to: „A zašto? Evo ovaj govori pet jezika – pa šta mu vredi?“

    🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s