Doktor Dzekil i Mister Hajd / Dr Jekyll and Mr Hyde

Lose vesti (kao da) privlace vise paznje nego dobre. Ispod onih prvih (deluje da) su brojniji tzv. lajkovi, komentari, prepucavanja, nadpucavanja…svasta nesto. Lepe vesti prolaze nekako tise, neprimetnije.

Nije kuca na Dedinju, skup automobil ili extra letovanje ali uzivanje – jeste ❤ 🙂 . /Beograd, usce Save i Dunava/

Nije nelogicno jer da je drugacije verovatno bi se vise pozitivnih informacija plasiralo u medijima. /Uz dovoljnu svesnost o tome u kakvom svetu zivimo./ Izgleda da (dobar deo) nas ipak vise zanima tragicnost necega.

***************

Pratimo (nekad vise, nekad manje) odredjene autore u (ovoj vrlo stvarnoj) virtuelnoj realnosti. Neki nam se posebno dopadnu, kao da se nadjemo na „istoj talasnoj duzini“. 

Zanimljivo shtivo: deo stranice iz knjige „Galerija Akademije, Venecija“.

Najednom, autori pristojnog nacina izrazavanja i zanimljivog stila pisanja pocinju da shtancuju ne bas najbolje razumljive tekstove sa primitivnim recnikom koji im ne stoji. 

Pogled u drugi svet.

Citamo tekst i imamo utisak kao da nas je neko zgrabio za kosu, bacio na kolena i naterao da gledamo kroz kljucaonicu necijeg zivota samo zato sto smo svratili pozelevsi da pozdravimo dragog prijatelja kojem se, u medjuvremenu, ocigledno nesto desilo.

Neocekivano pakovanje.

U ocekivanju drugacije ponude koje nema na svakom cosku, dobijemo primitivizam uvijen u pak papir sa ukrasnom mashnom. /Znam neke koji to rade izuzetno duhovito, svoji su na svome od samog starta, ali ovi…nisu ti…/

***************
Plasiranje negativnih informacija (rekla bih) ima prednost nad davanjem onih pozitivnih jer prve (izgleda) imaju vise citalaca. Da li i vulgarnost u izrazavanju neki forsiraju (iako im stoji kao cipela za 3 broja veca) u ocekivanju brojnije publike ? Ili je razlog neki drugi, treci..? 

Dzaba: ne pashe.

Verujem da je sve za nesto dobro. Garderoberi i cipelarnici se povremeno trebaju pregledati. Prevelike cipele iz mog ormana nekome ce biti taman, a u moj ce uci neke druge, odgovarajuceg broja.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB; Beograd, 03-04.09.2016.

Fotografije uradjene Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320.

Obrada dela fotografija uz pomoc aplikacije LittlePhoto.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Fotografija / Photography, KOLUMNA / COLUMN. Zabeležite stalnu vezu.

8 reagovanja na Doktor Dzekil i Mister Hajd / Dr Jekyll and Mr Hyde

  1. nena3110 kaže:

    Savršeno!
    Jednom sam pitala blogerku koja zaidta savršeno piše, ali sve tužne priče, da li se nekad dešava nešto lepo, da se napravi svadba, rodi dete… I dalje piše izuzetno dobro, ali uglavnom tužno kad su priče u pitanju.
    Navikla i oguglala na crne hronike, sada se rasplačem nad svakom lepotom, pažnjom i dobrotom. Eh, što je život…

    • tatjanamb kaže:

      Srecom, svaka roba nadje svoga kupca i drago mi je da je tako ❤ . Ima mesta za sve, a opet ne mora sve da nam odgovara niti svakome mora da se svidi ono sto mi plasiramo. Bogata nam je ponuda na "pijaci" hvala B ❤ 😀 .

  2. Gordana kaže:

    Volim kad mi prija ono što pročitam. Vaše pero mi prija.

    • tatjanamb kaže:

      Dobar dan i dobro dosli Gordana 🙂 . Drago mi je da Vam se dopada. Srecom, na netu zaista ima toliko velikog izbora da za svakog ima poneceg. Zelim Vam prijatan prvi radni dan i svako dobro 🙂 .

  3. belabojica kaže:

    Odlično napisano. Takva nam je priroda, neki zaostali zivotinjski nagon da kopamo po tuđem prljavom vešu. Setio sam se jednog citata Čaka Palanuika koji sam zabeležio: „This is what people want. The same reason we go to racetracks to watch the cars crash. Why the Germans say, “Die reinste Freude ist die Schadenfreude.” Our purest joy comes when people we envy get hurt. That most genuine form of joy. The joy you feel when a limousine turns the wrong way down a one-way street.“ (mrzi me da prevodim, ali ako treba kaži :)).
    Smatram da se tako nešto krije u svakom od nas iako se stalno borimo protiv toga. Kao kada, recimo, ti i tvoj prijatelj zajedno polažete ispit i ti padneš a on položi. Tada u tebi nešto umre ne toliko zbog toga što nisi položila, već zato što tvoj prijatelj ide napred a ti stojiš u mestu. Jesam se možda malo udaljio od tvog teksta, ali mislim da se ovaj moj primer može povezati sa suštinom problema o kom govoriš. Kada se uspešni i „uspešni“ ljudi iz našeg javnog života izblamiraju stotinama hiljada prosečnih Dragana i Dušica zaglibljenih u kolotečinu ponovo vrati osmeh na lice. Ogroman deo ljudi nikada nije zadovoljan svojim životom, i jednostavno nađu neku utehu u tome kada vide kako drugi padaju. Mene, lično ne zanimaju javne ličnosti i izbegavam trač rubrike i emisije ali moram da priznam da svoj primer sa ispitom baziram na ličnom iskustvu i stidim se sebe zbog toga. Ali, kao što rekoh na početku, to je deo naše prirode i izgleda da ne možemo protiv toga
    Stvarno se izvinjavam što sam razvukao kore za pitu ovde, ali mi se svideo članak pa sam hteo da dam neko svoje mišljenje o toj temi 🙂

    • tatjanamb kaže:

      Dobro mi dosao ☺💖. Mnogo volim pitu (dobru zeljanicu, pitu od sira, pecuraka, krompira, visanja, jabuka..) pa je to sto sam razvlacis kore jedan + u mojim ocima 😆.

      Ne moras prevoditi, dovoljno se razume. Msm da vecina nas nije bas toliko napredovala da nikad ne oseti osecanja koja pominjemo (zavist, ljubomoru…bar tracak srece jer nama nesto ide, a drugom ne…bar mali bol sto smo se negde sapleli dok su drugi preskocili preponu…). I to mi je nekako ljudski dok smo svesni da je tako i dok se trudimo da osecanja tog tipa svedemo na minimum (ne trebaju nam za srecu, naprotiv).

      Nko nema sve sto bi hteo ili misli da zasluzuje. Nesto dobijamo na ustrb neceg drugog. Kad covek to shvati i postane svesniji onog dobrog u svom zivotu, sve manje baca pogled na travu u tudjem dvoristu jer mu pred ocima zablista zelenilo njegovog dvorista. A to trazi (veliki) rad na sebi sto ne znaci da cemo uspeti isklesati sebe do savrsenstva. Ali cemo biti blizi tome ☺.

      • belabojica kaže:

        Tako je. Treba poći od toga da nismo savršeni. Ako bi svako sebe objektivno sagledao, shvatio sopstvene mane i nastojao na tome da se koriguje onda bi se to odrazilo na celokupno društvo u pozitivnom smislu. Problem je u tome što je taj put težak i retko ko ga bira. Takvih ljudi je malo. Nedovljno da bi se nešto globalno promenilo. Ne treba se, naravno, toliko opterećivati „globalnim nivoima“. Treba raditi na sebi pa će nekakvi rezultati doći 😉

      • tatjanamb kaže:

        Odlicno receno – poci od rada na sebi. Potpuno si u pravu da dobar deo to izbegava. Kad krenemo da pricamo o promenama cesto usledi odgovor – sta ja tu mogu kad to ne resavaju ovi iznad nas ili sto ja time da se bavim kad komsija Peru i komsinicu Micu nije briga… (sta god da je u pitanju). A kad das sopstveni primer, da u promenu tog neceg kreces od sebe i od rada na sebi, dobijes neku tesku filozofiju ili cutanje. Nekad i odgovore koji nisu bas u skladu sa pamecu i logikom 😀 .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s