Nevidljivi

Autor ove knjige je Pol Oster, američki pisac.
Prevod sa engleskog uradila je Ivana Ðurić – Paunović. Izdavač je Geopoetika izdavaštvo (za izdavača: Vladislav Bajac), a štampanje je obavila Čigoja štampa.

Naslovna strana knjige.

Knjiga ima 231 str; njene dimenzije su 135 x 200 mm, mekog je poveza sa koricama u boji (naslovna strana: Koan).

Vrlo solidna kvaliteta hartije i štampe uz posebnu napomenu da kupovinom knjiga sa oznakom FSC Hellefoss AS, kao što je ovde slučaj, podržavamo razvoj odgovornog rukovođenja šumama širom sveta💕.

Radnja knjige prati źivot Adama Vokera studenta u ranim dvadesetim godinama sa skromnim iskustvom u pisanju za časopise, dobrim poznavanjem poezije i nadom da će jednoga dana biti pesnik i źiveti od svojih stihova.

Radnja romana nas vraća u kasne šezdesete godine i razne neobične situacije. Toliko neobične da u jednom momentu i iz jednog ugla deluju stvarne, da bi u nekom drugom trenutku i u drugoj interpretaciji bile dovedene pod znak pitanja.

Tokom ĉitanja knjige prepliću se razne stvari od knjiźevnosti i umetnosti, stranih jezika i kultura, preko prijateljstva i ljubavi, dosade i uzbuđenja, pa sve do incesta, ubistva, putovanja…

U knjizi se mogu naći brojni zanimljivi citati, a tokom ĉitanja nisam primetila ni jednu slovnu grešku ili neki drugi upečatljiv propust pri štampanju💕.

Knjigu “Nevidljivi” upravo ĉitam po drugi put – volim da podvlaĉim delove koji su mi zanjmljivi i za koje msm da se mogu primeniti u razgovoru, pri pisanju i sl💕.

Na poleđini knjige (korice) može se naći kratak osvrt na sadržaj koji bi verovatno trebao da nas privuče i inspiriše na kupovinu i ĉitanje. Moram priznati da taj magnet na mene baš i nije delovao.

Konačan utisak je da je knjiga ĉitljiva. Napisana je dovoljno privlaĉnim stilom koji navodi ĉitaoca na dalje ĉitanje, a roman, na kraju, (bar na mene) ostavlja utisak rebusa sa više pruženih pipaka.

“Nevidljivi” ima svoje dragocene momente, lepe preporuke i pohvale i verujem da će na mnoge ĉitaoce ostaviti sasvim dobar utisak.

Bgd, 17.02.2019.

Tekst i foto: Tatjana MB