Sunce

Već par dana pišem tekst na tabletu, ali… nikako završiti (k’o “Rat i mir” da je u pitanju). Okolnosti – razne.

S jedne strane, za ovih nekoliko dana koliko smo u Senju, fizički se ne moźe stići sve što nam je namera (sinoć sam se “komirala” nešto pre 22h, što je par sati ranije nego inače; moj “napaćeni” organizam više nije mogao da izdrži taj ritam, “ritam da te pitam”).

S druge strane, tablet je poklon od pre par meseci. S obzirom na svakodnevicu “punu k’o oko” nisam ga imala kad ljudski proučiti i prilagoditi već, reko’, to ću na odmoru. Jednim udarcem – par desetina muva. Kako da ne. Može al’ za malo. I on traźi određeno vreme da se istraźi i prilagodi potrebama korisnika u skladu sa svojim mogućnostima.

U svakom slučaju, biće on u upotrebi kad tad (računam da će to biti – kad, a ne – tad), a u međuvremenu idem standardno, kao i do sad (pogledati potpise ispod ovog i prethodnih tekstova).

Inače, vreme se “pokvarilo”. Uspeli smo se koliko toliko isplivati ali od sunčanja mrka kapa. Pozitivno je da smo uźivali uz goste iz Brazila i njihov osećaj za ritam i muziku. Na jednom delu plaže imaju svoj performans ali ne namenski već potpuno spontano, svirajuću razne instrumente, rekla bih po sluhu, i prateći jedni druge u melodiji koju neko od njih započne.

Pošto se sve odigrava pored i u jednom od kafića na plaži, verujem da su povećali promet vlasniku kafe bara/restorana (ne znam naziv, izvinjavam se, bila sam okupirana slušanjem i gledanjem). U krajnjoj liniji, i mi smo tu svratili prvenstveno zbog brazilaca i njihove neumorne sklonosti ka muzici i veselju 💕.

U međuvremenu se ispostavilo da malih cicića za “terapiju” ima ni manje ni više nego četiri (4). Sve sam ih “obigrala” onim što sam imala, a što msm da im treba. Ne mogu da učinim čudo jer ne ostajem ovde dovoljno dugo da bih im definitivno rešila zdravstveni problem ali jesu bolje. Značajno bolje. To im povećava šansu da prežive i da se izbore za svoje životne pozicije i pored činjenice da je ničijim źivotinjama na ulici šansa za kvalitetan i dug život – mala.

No, dobro (koliko može biti). Što bi rekla jedna moja, nažalost, pokojna koleginica i prijateljica (Jasminka Budisavljević): “Nisi Sunce pa da možeš ceo svet da ogreješ.” Realno – nisam. Činim što mogu, a nešto je ipak više od ništa. Bilo i biće.

Tekst i foto: Tatjana MB; Senj, 02.08.2019.

Fotografije napravljene mobilnim telefonom (Nokia 3), a obrađene uz pomoć besplatnih aplikacija Photo & Picture Resizer, Photo Frame i Add Watermark.

This entry was posted in Fotografija / Photography, PUTOVANJA / TRAVELS, SVAKODNEVICA / EVERYDAY'S LIFE, SVET ŽIVOTINJA / ANIMAL'S WORLD and tagged , , , , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s