Magla svuda, magla oko nas…

Nisam ocekivala leto i kratke rukave u januaru, ali se bas nisam nadala ni snegu, ledu i magli. Juce je dobrim delom stanje na putu bilo idealno za sumnjive tipove, horor filmove i napete krimice. Magla je bila tako jaka da se nije mogla raspoznati desna strana ivice ceste dok se ona centralna bela crta s mukom videla. Duga svetla nije bilo moguce ukljuciti cak i da smo hteli  (a nije dozvoljeno) – sve bi zabljestalo te bi i ono tesko vidljivo parcence puta postalo nevidljivo. 

Jedan od kamiona sa duplom prikolicom je jos na pocetku „avanture“ imao saobracajni udes. Prednji deo, kabina, ostala je na autoputu, a ostali delovi, jos uvek zakaceni za pocetak kamiona, zavrsili su u jarku kraj puta. Kada smo naisli na udes hitna pomoc je vec bila na licu mesta (nadam se da niko nije povredjen) i imala sam utisak da se nesreca nedavno desila. Ne zelim ni da pomislim kako bi bilo da su prikolice umesto na desno, u jarak, zanele u levo, na ostale trake i vozila koja su dolazila ne videvsi vise od par metara ispred sebe.

Ovako je pocelo.

Ostatak puta je bio tezak ali bez novih nezgoda. Utisak je da su se vozaci trudili da budu sto pazljiviji, a ja vise nisam fotografisala jer je em bilo mracno em mi uz takvu pipavu voznju nije bas bilo do fotkanja 👀.

Tekst i foto: Tatjana MB

Fotografija uradjena Samsung mob telefonom, velicina 400×300; 03012017.

Naslov: Deo refrena pesme „Magla“ (Josipa Lisac).

Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar

Put za BiH, dan prvi 

​Od ranog jutra na nogama iako se kasno leglo. Pozavrsavasmo sta se moralo pa put pod noge. Poseban je taj osecaj slobode koju putovanje nosi sa sobom. Realno, nisi slobodan jer te svasta veze i steze ali subjektivno dobijes krila, rasiris ih, zatvoris oci i vines se.

Prvo (extra kratko) stajanje je bilo na najblizoj pumpi. Samo radi pranja musavog vetrobranskog stakla kroz koje se tesko videlo. Nezgodno i za suvozaca, a jos nezgodnije za vozaca. 

A onda je stigao nalet uspomena. Setih se, kako smo kao deca, pred put, sestra i ja sa gushtom i sundjerima prale oceva kola, vukuci kante i kante vode i sapunice. Nekoliko poteza po staklu prizvalo je detinjstvo u secanje, a ovo zamirisalo neocekivano i jako, sa dozom nostalgije posutom mrvama krajnje stanice na putu kojim svi idemo.

Posle naplatne rampe. 

Tekst & foto: Tatjana MB; koriscen Samsung mob tel, velicina slike: 400×300; 03012017.

Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar

Doktor Dzekil i Mister Hajd / Dr Jekyll and Mr Hyde

Lose vesti (kao da) privlace vise paznje nego dobre. Ispod onih prvih (deluje da) su brojniji tzv. lajkovi, komentari, prepucavanja, nadpucavanja…svasta nesto. Lepe vesti prolaze nekako tise, neprimetnije.

Nije kuca na Dedinju, skup automobil ili extra letovanje ali uzivanje – jeste ❤ 🙂 . /Beograd, usce Save i Dunava/

Nije nelogicno jer da je drugacije verovatno bi se vise pozitivnih informacija plasiralo u medijima. /Uz dovoljnu svesnost o tome u kakvom svetu zivimo./ Izgleda da (dobar deo) nas ipak vise zanima tragicnost necega.

***************

Pratimo (nekad vise, nekad manje) odredjene autore u (ovoj vrlo stvarnoj) virtuelnoj realnosti. Neki nam se posebno dopadnu, kao da se nadjemo na „istoj talasnoj duzini“. 

Zanimljivo shtivo: deo stranice iz knjige „Galerija Akademije, Venecija“.

Najednom, autori pristojnog nacina izrazavanja i zanimljivog stila pisanja pocinju da shtancuju ne bas najbolje razumljive tekstove sa primitivnim recnikom koji im ne stoji. 

Pogled u drugi svet.

Citamo tekst i imamo utisak kao da nas je neko zgrabio za kosu, bacio na kolena i naterao da gledamo kroz kljucaonicu necijeg zivota samo zato sto smo svratili pozelevsi da pozdravimo dragog prijatelja kojem se, u medjuvremenu, ocigledno nesto desilo.

Neocekivano pakovanje.

U ocekivanju drugacije ponude koje nema na svakom cosku, dobijemo primitivizam uvijen u pak papir sa ukrasnom mashnom. /Znam neke koji to rade izuzetno duhovito, svoji su na svome od samog starta, ali ovi…nisu ti…/

***************
Plasiranje negativnih informacija (rekla bih) ima prednost nad davanjem onih pozitivnih jer prve (izgleda) imaju vise citalaca. Da li i vulgarnost u izrazavanju neki forsiraju (iako im stoji kao cipela za 3 broja veca) u ocekivanju brojnije publike ? Ili je razlog neki drugi, treci..? 

Dzaba: ne pashe.

Verujem da je sve za nesto dobro. Garderoberi i cipelarnici se povremeno trebaju pregledati. Prevelike cipele iz mog ormana nekome ce biti taman, a u moj ce uci neke druge, odgovarajuceg broja.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB; Beograd, 03-04.09.2016.

Fotografije uradjene Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320.

Obrada dela fotografija uz pomoc aplikacije LittlePhoto.

Objavljeno pod Fotografija / Photography, KOLUMNA / COLUMN | 8 komentara

Veliko finale

Jos jedan prodje dan uzburkan k’o more… Bura se polako smiruje. Da joj se zuri…pa…ne deluje tako. Ali, sve ima svoj pocetak i svoj kraj. Ni ona nece doveka, kao sto i nas godisnji odmor ulazi u finale. 

Pretposlednje vece: svako na svojim „borbenim“ zadacima uz utakmicu Hajduk-Makabi.

Danas smo „otplovili“ do Lukova. Na putu je od Senja ka Karlobagu, a zanimljivo je (narocito) za kupanje u vreme bure jer je Lukovo prilicno zasticeno u tom pogledu. Od hladnoce mora – nije ali se neko covechanski isplivao bez obzira na temperaturu mora (18-19 C) i uzivao sve u 16 .

Deo mora u Lukovu.

Put od Jadranske magistrale ka Lukovu je poseban dozivljaj: uzak, strm, visoke litice… Dva auta kad se sretnu uglavnom je pitanje kako ce se mimoici. I taj dozivljaj se ne zavrsava bas tako brzo.

Ka Lukovu.

More u Lukovu – kristalno bistro i plavo. Uzitak za razna cula. Uz plazu posetili smo i poluotok Maltu, a nahranili i nasa „zmijska tijela“ u lokalnoj kafani neobicno smestenoj tik pored groblja.

Kafe grill: pogled na more.

Tekst i fotografija: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung mob tel; velicina slika  320×240 i 240×320; 25.08.2016; Lukovo i Senj (HR).

Objavljeno pod Некатегоризовано | Označeno sa , , , , , | 3 komentara

U ocekivanju susreta

Bura pushe vec treci dan, ali i mi konja za trku imamo. More je …. brrrrr…ali bas… Iako sam navikla na senjski ugodjaj tj. hladno more (odrasla sam uz ovaj meni poseban grad ♡) temperatura mi dozvoljava za smochit se, onako poshteno, ali skoro bez imalo plivanja.

U moru samo najhrabriji 🙂 .

Kratka pauza u Medu*i, uz kafu i sunchanje, a onda ocekujemo poziv iz okoline Rijeke i dolazak drage nam porodice (Darko, Sanja & company).

Odlicno za predah od sunca, a mora se vec tesko zasititi.

Sa radoscu sam pakovala poklone donesene iz Beograda za omiljeni mi chetverac. Najbitnije je da smo zivi, zdravi i da se zelimo videti, a sve ostalo sto pruzimo jedni drugima (prvenstveno nematerijalno) samo je jos jedan bonus u ovoj reci zivota sto nas baca sa obale na obalu.

Shkver: pogled ka kampu.

Tekst i photo: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije napravljene Samsung tel; 24.08.2016; velicina sl. 320×240; Senj (HR).

Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar

Tomislav – piva za preporuku

​Prekjuce smo stigli u Senj, a kao da smo ovde bar 100 godina. Dobro, nije mozda toliko ali naslo bi se dosta staza kad bismo krenuli na putovanje vremeplovom. 

Neposredno pred ulazak u Senj.

Vreme nas je, za sad, posluzilo i bolje nego sto smo ocekivali. Sto bi rekli: „Kako smo se nadali, dobro smo se udali.“

Deo jedne od plaza: Shkver.

Sinoc smo uspeli i utakmicu (vaterpolo) pogledati. Sto rece neko, steta sto je CG izgubila jer smo mogli imati 3 susedne zemlje na prva 3 mesta. 

Gledajucu utakmicu: pogled iz jednog od kafica.

Sta nas sutra ocekuje od vremena ? Uf…prognoze koje najavljuju vrlo su zabrinjavajuce: nevreme i olujna bura u Velebitskom kanalu. A tu sam negde. Ali, nada poslednja umire pa cu je i dalje negovati. Bar do veceras kada ce se znati rasplet: dza ili bu.

Posle crnog piva „Tomislav“ i predaha u jednom od kafica – pravac u more na turu plivanja.

Tekst i foto: Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije uradjene na Samsung mob tel; velicina sl. 320×240 i 240×320; 20-21.08.2016; Senj.

Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar

Od jutra do veceri

​Dan je poceo u Karinu, a zavrsio se u Senju, nekih 200 km daleko. Jutro sa kisom, tmurno i hladno, a poslepodne uz plivanje u Senjskom delu mora. 

Na ulazu u Senj.

Nemam obicaj da cim stignem otrcim na plazu bez obzira koliko dugo/kratko ce trajati letovanje ali ovaj put nisam licila na standardnu sebe. I nisam zazalila.

Pogled na deo Senja.

S obzirom da ovde more zna da bude tako hladno da pri ulasku kupach ponekad ima utisak kao da su mu noge pod anestezijom (daleko bilo), danasnja temperatura je bila sjajna, a tura plivanja za 5+.

U mojoj „damskoj“ torbi najcesce ima po nesto i ca cicose 😀 .

Vece zavrsavamo uz ukusnu hranu (spageti sa plodovima mora, pizza, salata i pive), a deo gozbe je dobio i jedan umiljati zuti cicos 😀 …

Tekst i fotografije: @Tatjana MB (Milic Babic)

Fotografije uradjene na Samsung mob tel; velicina sl 320×240 i 240×320; 19.08.2016; Senj (HR).

Objavljeno pod Некатегоризовано | Ostavite komentar