Odabrana

Kada sam počela da pišem nisam bila sigurna ni kako sročiti mnoštvo dešavanja i inspiracija u jedan tekst niti kako taj mix nazvati. Juče, tokom dana, ideja je bila formirana i fokusirana na par stvari. Jednostavno se, od sinoć do danas, desilo toliko toga. Malo, a mnogo.

Ako je neko uspeo da otprati tekst na blogu, postavljen u nedelju, 17. februara, pod uslovom da mu je bilo dovoljno zanimljivo da čita i prethodne objave, mogao je da primeti da je nedeljni tekst izašao sa par dana zakašnjenja (umesto u četvrtak odn. petak). Nisam uspela da se držim plana (planovi izgleda postoje, između ostalog, i zato da bi se menjali) ali sam ispunila zadatak o dvema objavama tokom nedelje. Dovoljno prihvatljivim u smislu kvalitete i zanimljivosti (što mislim da je bitno).

Photo by Vilmos Vagyoczki on Pexels.com

Inače, postala sam…ne znam ni sama kako bih nazvala samu sebe, pa ću napisati – neko bitan… jednom uličnom cicosu. Ovo je drugi put da me je neka životinja odabrala za ovakav zadatak (bio je još jedan sličan momenat, ali daleko kraći, uzputni, i o njemu ću nekom drugom prilikom) ali ni nalik prethodnim iskustvima. I bila sam izbačena iz ravnoteže. Tačnije, još uvek sam. Pogled pun poverenja, jasan osećaj da se neko oslanja na vas, veruje vam i bezgranično je zahvalan za sve što činite za nju, njega…ne sreće se baš često u ljudskim očima. Ne znam kako će se cela priča završiti jer je previše okolnosti koje mi se ne dopadaju, ali znam da će od mene dobiti maksimum. Nadam se dovoljno adekvatan za poklonjeno poverenje.

Prošlim tekstom počela sam još jednu novu rubriku – PRIKAZ KNJIGE. Kad već volim i čitam knjige zašto to ne pretvoriti u neko kratko, lično viđenje koje će, možda, nekome značiti. U svakom slučaju, uvek imajte u vidu da ono što se meni dopada ne znači da će se svideti i vama (i obratno), ali se nadam da će vam dati bar neku dragocenu smernicu po pitanju knjige o kojoj budem pisala u datom momentu.

Nameravam da uvedem još novina na blogu (u smislu tema) s obzirom da su mi interesovanja prilično široka. Neću otkrivati detalje ali verujem da će biti dovoljno onih koji će se pronaći u objavama i, nadam se, uživati u napisanome.

Bgd, 19.02.2019.

Tekst: Tatjana MB

Nevidljivi

Autor ove knjige je Pol Oster, američki pisac.
Prevod sa engleskog uradila je Ivana Ðurić – Paunović. Izdavač je Geopoetika izdavaštvo (za izdavača: Vladislav Bajac), a štampanje je obavila Čigoja štampa.

Naslovna strana knjige.

Knjiga ima 231 str; njene dimenzije su 135 x 200 mm, mekog je poveza sa koricama u boji (naslovna strana: Koan).

Vrlo solidna kvaliteta hartije i štampe uz posebnu napomenu da kupovinom knjiga sa oznakom FSC Hellefoss AS, kao što je ovde slučaj, podržavamo razvoj odgovornog rukovođenja šumama širom sveta💕.

Radnja knjige prati źivot Adama Vokera studenta u ranim dvadesetim godinama sa skromnim iskustvom u pisanju za časopise, dobrim poznavanjem poezije i nadom da će jednoga dana biti pesnik i źiveti od svojih stihova.

Radnja romana nas vraća u kasne šezdesete godine i razne neobične situacije. Toliko neobične da u jednom momentu i iz jednog ugla deluju stvarne, da bi u nekom drugom trenutku i u drugoj interpretaciji bile dovedene pod znak pitanja.

Tokom ĉitanja knjige prepliću se razne stvari od knjiźevnosti i umetnosti, stranih jezika i kultura, preko prijateljstva i ljubavi, dosade i uzbuđenja, pa sve do incesta, ubistva, putovanja…

U knjizi se mogu naći brojni zanimljivi citati, a tokom ĉitanja nisam primetila ni jednu slovnu grešku ili neki drugi upečatljiv propust pri štampanju💕.

Knjigu “Nevidljivi” upravo ĉitam po drugi put – volim da podvlaĉim delove koji su mi zanjmljivi i za koje msm da se mogu primeniti u razgovoru, pri pisanju i sl💕.

Na poleđini knjige (korice) može se naći kratak osvrt na sadržaj koji bi verovatno trebao da nas privuče i inspiriše na kupovinu i ĉitanje. Moram priznati da taj magnet na mene baš i nije delovao.

Konačan utisak je da je knjiga ĉitljiva. Napisana je dovoljno privlaĉnim stilom koji navodi ĉitaoca na dalje ĉitanje, a roman, na kraju, (bar na mene) ostavlja utisak rebusa sa više pruženih pipaka.

“Nevidljivi” ima svoje dragocene momente, lepe preporuke i pohvale i verujem da će na mnoge ĉitaoce ostaviti sasvim dobar utisak.

Bgd, 17.02.2019.

Tekst i foto: Tatjana MB

Od jutra do večeri

Kada se alarm oglasi, a ni zora još nije svanula, ah majko mila…. Zavidim  kokama jer se čak ni one ne bude u to doba. A nisam (ili bar msm da nisam) nekontrolisano zavidna osoba. Omakne mi se ponekad, živ sam čovek, ali se trudim da ne negujem tu osobinu.

Photo by Daisy on Pexels.com

U tom jutarnjem magnovenju i bauljanju kroz noć, setih se jedne fb drugarice i njenog (meni) zanimljivog teksta gde je, između ostalog, napisala da čeka vikend da može da se naspava. Vala, baš je tako. A…. i ko će nam udovoljiti. Svako vreme nosi svoje breme. Kada budemo imali dovoljno vremena za spavanjac, verovatno će nam nedostajati godina, poslova koje smo nekad mogli da obavljamo, ljudi koje smo voleli. Nedostajaće nam dobar deo života.

Nova rubrika koju sam najavila prošle nedelje (o besplatnim događanjima) nosiće naziv BESPLATNE ZANIMACIJE. Ako se dosetim nekog boljeg naziva (ili neko od vas misli da ima zanimljiviji predlog), promenićemo naslov rubrike. To bar nije teško učiniti.

Za danas bih izdvojila trodnevno dešavanje u Etnografskom muzeju, ustanovi u koju je i moj otac nekada rado svraćao. U periodu od 11 – 13. februara 2019. godine, u prostorijama pomenutog Muzeja održavaće se DANI KINESKOG FILMA, a u organizaciji Instituta Konfučije. Projekcije u Art bioskopu Museum, sva tri dana (11, 12 i 13. februara) počinjaće u 18h, a ulaz je BESPLATAN.

Prvi film nosi naziv „Zapisi o pljačkašima grobova“ (11.02). Drugi je „Potera za ćudovištem“ (12.02), a naslov trećeg film je „Dvanaest građana“(13.02). Filmovi su titlovani na srpski jezik, a više detalja o njima možete pročitati ovde .

Bgd, 11.02.2019

Tekst : Tatjana MB

Malo, a mnogo

Jedna od novih rubrika koju ću pokrenuti odnosiće se na besplatne aktivnosti kao što su promocije, radionice, kursevi, izložbe, seminari i razne druge stvari koje ne iziskuju novčani trošak, a nekome mogu mnogo da znače. Živimo u zemlji u kojoj smo, sa standardom i platama (ako radimo)/penzijama takvim kakve jesu i mislim da je sasvim logično da nas mogu obradovati i aktivnosti koje nisu skupe, a zanimljive su. Uostalom, znam mnoge ljude koji žive i rade u zemljama sa daleko većim standardom, za znatno veće plate i u nekim drugačijim, sigurnijim uslovima života od naših, a možda i više od nas vole besplatne stvari, uštede i znaju, bogami, čak i da čekaju pred kasom da im se vrati i poslednji cent kusura. Kada stvari sagledamo i iz tog ugla, zašto i mi ne bismo imali pravo da uživamo u besplatnom i/ili povoljnom, ali kulturno i sa merom ?

Kako ću tačno nazvati rubriku – odlučiću u hodu, a prvi predlog ću posvetiti kući u kojoj radim – Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Trenutno aktuelna izložba u Galeriji Muzeja (Mali Kalemegdan br 5) nosi naziv „Pazi, otrovno !“ i planirano je da bude otvorena do aprila meseca ove godine. Na izložbi su predstavljene otrovne vrste gljiva, biljaka i životinja (insekti, stonoge, škorpije, vodozemci i dr), opisani su otrovi koji se mogu naći u prirodi kao i njihova uloga, namena i značaj, a posebnu atrakciju izložbe čine izloženi živi eksponati egzotičnih škorpija i paukova. Više detalja o izložbi možete pročitati ovde.

Daždevnjak

Ulaz na ovu ali i svaku drugu izložbu beogradskog Prirodnjačkog muzeja BESPLATAN je svakog ČETVRTKA u periodu od 10 – 12h.

Bgd, 07.02.2019.

Tekst: Tatjana MB

Izvori informacija i foto: http://www.nhmbeo.rs 

Buđenje

Bradrz end sistrz, nije me bilo na WPu negde od avgusta prošle godine. Kako mi pošteno skresa u brk draga drugarica Labileta u komentarima ispod jednog teksta – „Dobro da si se oglasila, da nije ovih letovanja, ni slovo ne bi napisala bezobraznice sa loknama”❤😀. Nije baš tako (naprotiv), ali se dobija takav utisak, priznajem. A ko priznaje, kažu, pola mu se prašta. Nadam se. Jer ni praštanje ne ide do u nedogled.

Da vam pričam o komplikovanosti života, ne ide. Sigurna sam da to znate i sami. Ne postaje jednostavniji (iako težim ka tome, verovatno i vi) pa često ne znam gde glavom udaram. Ali, imam malo drugačiju ideju od dosadašnje (reorganizaciju… eliminaciju jednih stvari da bih oslobodila prostor za neke druge i sl) pa mi je namera da dva dana u nedelji odredim za objavljivanje novih tekstova. U ovom momentu, čini mi se da bi ponedeljak/utorak odnosno četvrtak/petak mogli da budu adekvatan izbor. Ukoliko bude promena, jer nekad „nužda zakon menja“, najaviću ih.

Zašto sam stavila naslov „Buđenje“ ? Skoro sam, na jednom blogu, pročitala tekst koji me je naveo da se ponovo pokrenem kada je blog na WPu u pitanju,  bez obzira na svakodnevni tempo koji je sve naporniji i, što bi rekli, „za uz gusle“.

Drugi razlog je grupa na fejsu u kojoj jednom nedeljno, nekada i malo ređe, ide muzička tema za članove, a po nečijem izboru (postoji šema po kojoj se rešava ko će predložiti zadatak, ali se ne bih sada upuštala u te detalje). Kada muzički „borbeni“ zadatak bude postavljen, ko želi da učestvuje stavlja svoje predloge u komentare. Trenutna tema je upravo vezana za jutarnje buđenje i muziku koju tada najradije slušamo.

Tema je sjajna i inspirativna, a buđenjeeee….pa nije uvek tako jednostavno. Radnim danima se budim dok još koke spavaju (5:30, mrak, skoro da ga „nožem možeš seći“), a ležem daleko posle tih malih operjalih koje pominjem. Sve ređe uspevam da vidim dovoljno lepote u to doba noći, a čini mi se da godine, iskustvo, istrošenost na raznim nivoima dodatno doprinose promenjenim vidicima i postavkama stvari (pri tom ne mislim na loše promene, naprotiv). Ali, ko zna, možda odnekud bane i neko drugačije prosvetljenje (nada poslednja umire).

Budi me (najčešće) alarm sa mobilnog ili TV sa programom koji je u tom momentu aktuelan. Ama baš ništa od navedenog moje uši ne prihvataju sa oduševljenjem u to divno, mračno doba nit’ tamo nit’ ovamo, te razloge za euforijom svećom treba tražiti.

Tragajući za blic asocijacijom na taj prvi jutarnji momenat, naišla sam na video klip koji  se prilično dobro uklopio u zamisao prvenca. Dovoljno duhovito i slikovito urađen animirani video koji će, verujem, mnoge podsetiti na jutarnji prelaz iz sna u javu.

Kada dođem k sebi, onda biram muziku koja me podiže na jedan drugi, viši novo. Pre neki dan, prva muzička numera koju sam slušala nakon buđenja bila je ova ispod (tada sam je prvi put i čula). Dopala mi se, a probudila je različite emocije. U pitanju je Amalgamation hor, numera na grčkom jeziku (Ksentia tou Erota), uživo pevanje, bez muzičke pratnje. Za moj ukus ovo je jedna posebna numera koja je sasvim zasluženo zauzela početak jednog radnog/neradnog dana.

U fazi kada sam već dovoljno otrežnjena (a tome doprinesu kućne čarolije – obaveze – koje ćekaju svako jutro), uključujem omiljenu radio stanicu (malo priče, mnogo muzike) koja me prati kroz kuću i kasnije kroz prevoz, a na putu ka poslu (mobilni telefon i slušalice).

Logično je da svima ne prija ista muzika u ranim jutarnjim časovima. Neki vole bučne i agresivne note koje „bude iz mrtvih“, a neki bi izvor takvih zvuka u cik zore počastili papučom jer im prijaju malo suptilniji tonovi u procesu razbuđivanja. Različitosti su očekivane i sasvim ok dokle god svojim izborom ne ugrožavamo ljude oko sebe (one sa kojima živimo…komšije…kvart u kojem stanujemo…putnike u prevozu kojim stižemo na posao i sl). A može se postići kompromis sa sobom i drugima uz dovoljno razmišljanja i tolerancije i time stvoriti jedan ugodan početak dana, uživajući u muzici koju volimo.

Beograd, 04.02.2019.

Tekst: Tatjana MB

Video klipovi: You Tube