Za nekog malo – nekome mnogo…

Hvala svima koji se zanimaju za ovaj blog i podržavaju ono što se na njemu nalazi. Pozdrav onima koji umeju da iskažu svoja razmišljanja, osećanja, dobrotu i ostale plemenite osobine. Tim povodom stavljam ispod tekst autora Ričarda Karlsona za sve slične Vama, kao i za one koji će se, možda, promeniti.

Posebno hvala onome ko mi je, svojevremeno, prosledio ovaj tekst uz izvinjenje što se više ne sećam ko je to bio.

„Posećujući okrepljujuće časove meditacije, čuo sam predivnu priču o jednom učeniku meditacije. Želeo je da sažaljenje postane deo njegovog svakodnevnog života. Živeo je sam u stanu u velikom gradu. Na dnu stepeništa, u hodniku zgrade, životario je jedan beskućnik.

Kao i većina prolaznika, učenik meditacije je svakodnevno prolazio pored beskućnika ne gledajući ga. Nekoliko puta mu je udelio nešto sitnine, uglavnom iz osećaja krivice, ne trudeći se da na njega obraća pažnju niti da o njemu razmišlja. Nije bio ni nemilosrdan ni zao, jednostavno je bio ravnodušan.

Učeći meditaciju ubrzo je video da mora da otvori svoje srce prema svojim bližnjima – ne samo na rečima, već i u stvarnom, svakodnevnom životu. Shvatio je da bi najbolji početak za postizanje tog cilja bio upravo taj beskućnik.

Jednog dana je izašao iz svog stana, sišao niz stepenice i pogledao ga pravo u oči, kao da mu je blizak prijatelj. Beskućniku je bilo neprijatno i odmah je skrenuo pogled. Ipak, vrata sažaljenja su konačno otvorena.

Sedmice su prolazile i učenik meditacije je svakoga dana prolazio pored beskućnika, pažljivo se trudeći da ga pogleda u oči. Svakoga jutra, pre izlaska iz zgrade, učtivo bi rekao: „Dobro jutro. Kako ste danas ?“ I svake večeri, vraćajući se kući s posla, rekao bi: „Kako ste proveli dan ?“

Ljubaznost se napokon isplatila. Malo – pomalo, beskućnik je izlazio iz svoje čaure i počeo da mu uzvraća poglede, u nekoliko navrata se i osmehnuo. Konačno, posle izvesnog vremena, počeo je da mu odgovara na postavljena pitanja. Odgovarao bi: „Jutros sam prilično dobro. A vi ?“ Uveče bi rekao: „Večeras mi je bolje nego jutros. Hvala na interesovanju.“ Njegovo samopouzdanje je raslo.

Vremenom je to preraslo u ritual u kojem je učenik meditacije počeo istinski da uživa. Iskreno se radovao susretu sa svojim „prijateljem“, otkrivši istovremeno da mu je sve lakše da se sprijatelji sa ostalim strancima.

A onda je jednog dana beskućnik nestao bez traga. Učenik meditacije se naprasno rastužio, pitajući se šta bi mogao da bude razlog. Dani su prolazili ali beskućnik mu je i dalje nedostajao. Na kraju se jednostavno pomirio s njegovim nestankom i sećanja su počela da blede. Nastavio je sa svojim uobičajenim životom.

Jednog dana, oko mesec dana kasnije, kada je u povratku s posla ušao u zgradu, na stepenicama je sedeo nepoznati čovek. Kada mu je prišao ovaj je odmah ustao da ga pozdravi. Nije poznavao ovog stranca koji mu je ipak, kao kroz maglu, odnekud bio poznat.

Čovek je ispružio ruku i rekao: „Izvinite što Vas ometam, g-dine, ali samo sam hteo da Vam se zahvalim.“

„Da mi se zahvalite ?“, uzvratio je učenik meditacije. „Na čemu?“

 „Vidite“, rekao je stranac,“nekada sam živeo upravo ovde, pod ovim stepenicama. Toliko sam se stideo sebe i imao tako malo samopoštovanja da me niko nije poznavao.“ Posle kratke pauze, nastavio je. „Godinama unazad niko nije bio ljubazan prema meni. Niko nije hteo ni da me pogleda, a kamoli da mi posveti vreme. Nisam imao prijatelja niti sam cenio sebe. Onda ste Vi počeli da me primećujete. Bili ste ljubazni prema meni. Na kraju sam shvatio da, ako Vi možete da budete ljubazni i ukažete mi poštovanje, onda bih možda i sam mogao da budem ljubazan i pokažem sebi malo poštovanja. Tako sam se pokupio i pronašao posao i stan. Kupio sam novu odeću. Moj se život preokrenuo. A znate zašto ? Zbog Vas. Vaša dobrota i želja da me poštujete i budete dobri prema meni promenili su moj život. Samo sam hteo da Vam se zahvalim.“

************

Uvodni tekst (italik): Tatjana Milić Babić
Tekst označen navodnicima: Ričard Karlson
Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Некатегоризовано i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

17 reagovanja na Za nekog malo – nekome mnogo…

  1. Nenad77 kaže:

    Korisno i lepo životno iskustvo. Ljubaznost se svakako isplati,pre ili kasnije.

  2. agroekonomija kaže:

    Lepo. Treba biti ljubazan makar se to i ne vrati na isti način.

    • tatjanamb kaže:

      Da, kratkorocno gledano zaista svaka ljubaznost ne donosi uvek i zasluzene plodove. Vise je to skup od ko zna koliko ljubaznih gestova koji jednog dana urode pozitivnom reakcijom. Cesto kada se najmanje nadamo i od osoba od kojih to ni ne ocekujemo.

      Medjutim i dalje glasam za ljubaznost jer jos uvek verujem da se dobro vraca dobrim, a zlo – zlim. Uz ocekivanje da, mozda, necemo u svakoj prilici moci da budemo ljubazni koliko god to zeleli, jer ima osoba i okolnosti koje ne zasluzuju rasipanje nase pozitivnosti.

  3. tatjanamb kaže:

    @ Nenad77, @ Agroekonomija, @ Tamo i ovde, @ Wakeupwithsmile – hvala na poseti.

    • wakeupwithsmile kaže:

      Hvala tebi što si nam posetu ljubazno omogućila 🙂

      • tatjanamb kaže:

        Divan si :D. Uvek sam za ljubazan pristup (kad god je moguce) jer i meni vise pase prijatna i nasmejana osoba nego neki mrgud, agresivac :D.

  4. Plava Baklava kaže:

    Eh, da se ne lažemo: kad odlučimo da budemo ljubazni činimo to više zbog sebe nego zbog drugih, da bi se mi sami dobro osećali, ali to je u redu, jer za svet u kom živimo svakako je korisnija svaka kapljica meda od čaša otrova koje se na sve strane prosipaju. Uostalom, ako ne volimo i ne poštujemo sebe, teško ćemo istinski moći da volimo i poštujemo druge :-). Pogrešno bi i bilo da težimo da menjamo ceo svet, suviše grandomanski. Krenimo od toga da menjamo sebe, jer ako svi postanemo ljubazni, uvidjavni, ispunjeni samopoštovanjem i samoljubavlju, poštovanjem i ljubavlju, postaće takav ceo svet, kao skup svih tih divnih pojedinačnih egzistencija .-).

    • tatjanamb kaže:

      Dobro dosla @ Plava pa jos Baklavo :D.

      Cineci dobro zaista se osecam dobro ali ne mogu da kazem da mi je to primarni motiv. Prvenstveno zelim da se dobro oseti onaj kome sam pomogla koji ne mora da zna ni ko sam, ni sta sam, ni da sam ja ta koja je nesto dobro ucinila. Potpuno mi odgovara da budem anonimus, ali zelim da budem sto sigurniija da je pomoc otisla u prave ruke. Ako je srecan onaj kome sam pomogla (zivotinja, dete, covek..) – srecna sam i ja.

      Ne razumem osecaj srece i velicine zato sto je neko faca jer je pomogao i sad treba stope da mu se ljube ili da ga hvale ili sam/a da se hvali. Prakticno svaki dan ucinim nesto humano, ali ne postoji osoba koja o tome ima sve podatke. Osim mene, naravno, jer nije cilj da razglasim ucinjeno na sva zvona, vec da uradjeno ima pozitivan efekat tamo gde je upuceno.

      Zadovoljstvo tog nekog dovoljna je satisfakcija :OK:. Ali, volim da sama odredim gde mislim da treba biti human, a ne da mi neko tek tako „zavlaci“ ruku u dzep. Ako je poslednje greh – priznajem, gresna sam :D.

      • Plava Baklava kaže:

        Bolje te našla :-).

        Možda se malko nismo razumele. Nisam ja imala na umu paradiranje navodnom dobrotom i humanošću radi slave i davljenja. Sasvim jednostavno, i ti anonimno činiš dobro zato što se lepo osećaš jer si učinila da se neko bolje oseća. Prosto je to jedan od načina da se dobro osećaš, dakle, inicijalno činimo takve stvari zbog sebe. I opet naglašavam da je to u redu. Širi pozitivne vibracije na najmanje dve strane što već povećava šansu da svet postane za pedalj bolji :-).

        Ko pomaže radi slave i tapšanja po ramenu ni ne zna šta je sreća, jer on u sebi krije ogromnu nesigurnost, koja svaki osećaj istinske sreće otruje.

      • tatjanamb kaže:

        Mozda si u pravu da smo se malo mimoisle u razumevanju, ali verujem da se, u sustini, razumemo :D. Drago mi je da si ovde, a vidimo se i na Tvom blogu :D.

  5. Violeta kaže:

    Divan tekst…

  6. tatjanamb kaže:

    Pozdrav za @ Obicne price :D.

  7. sarah kaže:

    Cinim dobro drugima jer to mene cini jako srecnom… nekad su to male stvari, nekad malo vece ali uzivam da vidim nasmejana lica, to malo ne kosta nista, ponekad je to samo osmeh koji poklonim u prolazu…
    hvala tatjana na ovom lepom tekstu…
    poz 😀

  8. tatjanamb kaže:

    Pozdrav @ Jassna i dobro dosla :D.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s