O sreći bi se što šta moglo reći ili prećutati. Slučajno il’ namerno.
Neki kažu da nije srećan onaj ko ima mnogo, već onaj kome malo treba da bi bio srećan.
Drugi tvrde da je sreću teško pronaći u sebi, a nemoguće naći na nekom drugom mestu.
Sigurno postoje i neki treći, četvrti….koji imaju svoja razmišljanja na temu sreće, kao i oni koji uopšte ne misle o istoj.
Verovatno je pomenuta negde na putu između nas i sveta, ali definitivno u nama, dok je ono oko nas, nešto u čeme ćemo uživati držeći se ruku pod ruku sa srećom koju smo otkrili u sopstvenim dubinama.
Nije je lako pronaći. Nije lako biti zadovoljan sa malo, ali nije lako biti zadovoljan ni sa mnogo jer obično hoćemo još više.
Ali ne treba odustati od potrage. Nezamenljiv je osećaj sreće koji izvezemo po svojim i tudjim životima i takav ručni rad nema cenu. Za one koji znaju da je cene.
Tekst: Tatjana Milić Babić
tatjanamb
Lepo razmišljanje 🙂
Postoji jedno poimanje sreće koje je meni blisko i prihvatljivo, a koje glasi:
sreća je relativna, samo su zadovoljstva izvesna.
Sreća je stanje duha, sreća je biti okružen sa dragim ljudima i dočekati novi dan!
Prelijep tekst!
Da, sve to sto si rekao/la i jos mnogo, mnogo toga, samo je treba prepoznati :D. Drago mi je da ti se dopalo i dobro dosao/la :D.
Sreći treba da pomognemo da nam dođe.
Slazem se… Bez nase pomoci, tesko da ce nas pronaci… 😀
I ona je pomalo stidljiva pa čeka od nas neki znak da smo s premni za nju.
Sreca, sreca, radost, sreca, sreca, radost, sreca uzivancijaaaaaa…… :mrgreen:.
Kada bi sreća uvek bila tu na dohvat ruke ne bi se zvala sretja, što verovatno proizilazi iz sretnuti…
E sada, ako probamo da je sretnemo izvan nas, postoji šansa da je nikada ne sretnemo… 😉
Tamo negde daleko i ja sumnjam da cemo je naci… 😀 Mada se ne bih bunila da je uvek dovoljno blizu da mogu da se ocesem o nju. Mozda i jeste, samo jos da je prepoznam sto cesce :D.
Uvek je u nama, samo nekad zatrpana i to prečesto zatrpana kršem koji našu pažnju ne zaslužuje. Dobar način da naučiš da uvek nadješ zrnce sreće u sebi je da propuziš po dnu i ispod dna. Sve preko toga postaje neizmerna sreća, a tzv male stvari dobiju drugačiju dimenziju.
Jako lepo receno, slazem se :OK: :D.
Dobro rečeno 🙂
Sreća – kad se iskradeš na prstima, skuvaš jutarnju i zajedno sa mirisom kafe i zveckanjem tacni prikradeš se opet, i čuješ…. mmmmmm. 😉 Veća je kod davanja, definitivno! 🙂
Veliko DA :D. I za mene sreca davanja jos veca od srece primanja :D. Dobro dosla @ Mrvice :D.
Cesto sam pisala o Njoj i o tome kako je ljudi ne prepoznaju i kako traze vise i vise. I nezadovoljni su sobom i svojim izborima srece a niko pa ni sreca nije perfektna. 🙂 Moju srecu sam pronasla u recima i malim stvarima, na momente, ali sam srecna zbog tih istih momenata, ne trazim dane, samo se raduejm ako bi dosli… dopada mi se tvoj tekst… priznajem i da nije bilo lako pronaci tu mrvicu srece u meni samoj, to je kao kada se odupiremo i ne zelimo da je zgrabimo, jer zelimo jos, brzo sam odustala od „jos“ i uhvatila moju mrvicu, cuvam je sada i ne dam da ode i nestane u drugim mrvicama, zelim je ovako jedinstvenu…
Sreca davanja i kod mene ima neprocenjivu vrednost… 🙂
Lepo si docarala odnos prema sreci. Nista ne bih ni dodala ni oduzela :OK: :D.