Tanka je linija …. / The thin line ….

Verovatno nećete verovati ali noge su mi se odsekle kad sam ga videla. Taman u licu sa izrazitim crvenim flekama koje se nisu nit’ menjale nit’ povlačile. Samo je to crnilo i crvenilo trijumfalno stajalo pred mojim očima dok mi se želudac stezao, a mozak radio 300 na sat: „Šta dalje…“.

Pokušala sam da ga dodirom prenem iz te sablažnjive ukočenosti. I to ne jednom. Skoro nikav zvuk se nije čuo. Neko šuštanje u trenutku bliskog kontakta, a onda – tišina. Prosto je parala prostor izmedju mene i njega. On – tih i pomiren sa sudbinom, ja – rešena da ga vratim u život ako je ikako moguće. Neko mi reče da ga pustim i prepustim, ali kako ? Pa sve što znam i što oboje napravismo otićiće sa njim… Ne, ne mogu otići bez borbe.

Počela sam da povlačim sve žice kojima je bio spojen za aparate koji su ga održavali pri svesti. Ponovo sam ga dotakla i napokon začula dobro poznat zvuk života u njegovim žilama. Da li sam uspela da ga prenem iz časa smrti i reanimacijom vratim nazad ? Da li je pacijent bar na kratko vraćen među nas taman dok ne razmenimo ono što je potrebno pre nego što utone u večnu tamu ?

Boja je polako počela da se menja. Od one crno – crvene zamrznute u vremenu, preko mimike, krenulo je prelivanje vedrijih boja, nebesko plavetnilo posuto zvezdama i natpisima ispod svake od njih. Da ih prepoznam.

I to je onda trajalo satima. Nisam bila sigurna da li je u pitanju uspeh ili lažna nada. Ustajala sam od njega, odlazila, pokušavala da se okupiram nekim drugim poslovima, vraćala…

Posle par sati počeo je nerazumljivo da komunicira, ne baš dovoljno svesno, neverovatno polako i sa ogromnim opterecenjem. Spustila sam glavu u šake jer više nisam znala kako da pomognem ni sebi ni njemu.

Na kraju je ostao još jedan potez očajnika: nemuštim jezikom sam ga zamolila da pokuša ponovo da se pokrene, da iznova promeni svoje boje od tamnih do nebeskog plavetnila, da pokuša da se ubrza meni za ljubav, inače … nema nade… Moje ruke, želja i ono znanja što imam neće pomoći….

Dotakla sam ga, zatvorila oči i pomirena sa mogućim neuspehom osluškivala kako diše i kako zvuči. Kada sam otvorila oči i pogledala ga, delovao je kao nekad. Vedar, plav, posut sjajnim zvezdama od kojih je svaka imala svoj zadatak. I dovoljno pokretljiv, za divno čudo.

Hm… Da… Izgleda da sam ga probudila iz mrtvih. Nadam se dovoljno dugo dok ne raščistimo nedovršene račune.

Znate, da nisam uspela, danas ne bi bilo ovog teksta. Ovako, oboje smo pobednici. Računar i ja.  A među današnjim pobednicima ima mesta i za vas.

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic
This entry was posted in PROZA / PROSE and tagged , , , , , . Bookmark the permalink.

33 Responses to Tanka je linija …. / The thin line ….

  1. Sjajno, do kraja je bila tajna ko je ON.

  2. Alex says:

    Ha, ha, dobar tekst… do kraja neizvesan 😉

    • tatjanamb says:

      I meni se ucinilo da bi ovakav nacin prezentovanja problema sa racunarom bio zanimljiv pa sam ga u dahu napisala i postavila na blog :D:.

  3. dollybel says:

    ovo nešto lančano krenulo 🙂
    sve sam mislila ko li je On… kad ono međutim 😀

    • tatjanamb says:

      Jedan od mojih dobrih prijatelja koji samo sto me juce ne izdade 😯 :D. Al’ ruku na srce, star je, iskoristavan onoliko, pa je pitanje dokle ce… :neutral:.

      • dollybel says:

        moj se jedva oporavio preključe, zato kažem lančano krenulo 🙂
        i sama sam ti tak’a– koristim ga maximalno

  4. Najgora sam od sve dece, znala sam odmah ko je ON (a nisam pogledala kraj, časna reč) ali je i tako bilo zanimljivo doći do raspleta 🙂 .

    • tatjanamb says:

      😆 Ako si znala – svaka tebe cast (sto bi rekao jedan moj mnooogo bivsi poslodavac crnogorica, mozda iz kategorije drugarice Labilete amor :D).

      • A znala, prosto sam osetila da bi o živom biću pisala drugačije, ne umem da ti to opišem :-). Intuicija :-). U prvom pasusu. Drugi mi je nagovestio, a treći potvrdio da sma u pravu. Ostalo je da se opredelim d ali ej u pitanju FA ili PC. Treći pasusu je govorio u prilog PC-a 🙂 .

      • tatjanamb says:

        Intuicija je cudo (zaista) i treba je koristiti :OK: :D. Ne znam sta je to FA… Otkrij mi tajnu… 😀

      • FA = foto aparat 🙂

      • tatjanamb says:

        A to je FA… Znas koliko sam razmisljala i nikako da skapiram… 😀

  5. Dragana says:

    Fantastican tekst! Mene je jako rastuzio dok sam citala jer me podsetio na nesto… ali kraj sam dozivela kao olaksanje,kao budjenje iz kosmara.

    • tatjanamb says:

      Drago mi je da ti se dopalo. Jednostavno mi je u celom onom jucerasnjem nerviranju, na kraju kad se zavrsilo (nadam se), sinula lampica da bi se od toga mogao napraviti tekst neobicnog sadrzaja do samoga kraja.

  6. ironijexl says:

    Ja se nisam opterećivao odgonetanjem, uživao sam u tvojoj ljubavi i požrtvovanosti do kraja 🙂

    • tatjanamb says:

      Sjajan pristup, da znas da mi se dopada :OK: :D. Obicno ne reagujemo tako, ali ti nisi obican, rekla bih, zar ne 😀 ?

      • ironijexl says:

        Nemam pojma, svaki dan sam sa sobom pa nemam objektivnu procenu 🙂

      • tatjanamb says:

        Joooj… Pa jos si i skroman… :OK: 😀 Znas li ti da je i skromnost jedna od osobina za koje se sad kaznjava, nije k’o nekad u nase vreme… Eeee…. 😀

        P.S. Pojma nemam da l’ imamo “nase vreme” u smislu generacije, al’ ‘ajde nek’ to ostane obavijeno misterijom … 😀

      • ironijexl says:

        Tu smo mi kad se sećaš kose tanke… 🙂

      • tatjanamb says:

        Ma ne secam se bas nego mi pricali stariji… Trep, trep… 😆

  7. ironijexl says:

    A linija jeste tanka, ali ona kosa – uspravna je debela 🙂

    • tatjanamb says:

      Vidis, nisam razmisljala na taj nacin ali sam uvek spremna na nove vidike (ne salim se). Sad si me podsetio na O.S. i pisanje tanke i debele linije :D.

      Naslov je bio asocijacija na “ljubav” izmedju nas i raznih stvari, koja moze da se tumaci i ovako i onako.

      Neko bi mogao reci: “Covece, kakva dileja…. Voli svoj racunar i pise o njemu kao da je zivo bice.”

      A neko drugi bi (mozda) kazao: E, vidi kako je metaforisticki predstavljena prica o najobicnijem kvaru racunara (sto meni nije bilo ni malo obicno i simpaticno dok je trajalo, ja da ti kazem… :D)

  8. tanjatg says:

    Jao, Tanja… sve vreme sam pomišljala da je o psu reč. Ne znam zašto, interesantno da nisam pomislila na osobu koja ti je bliska. Sve vreme sam mislila na nekog psa. Ispresecala si me. Mi, inače, imamo psa, Lisu, obožava je ceo kraj. Ume da skitara i vrće se redovno, ali uvek strepimo. Možda je to zbog toga.
    Što se samog teksta tiče, mislim da je jedan od tvojih najoriginalnijih.

    • tatjanamb says:

      Valjda nam svima neki stilovi vise leze, neki manje :D. Drago mi je da ti se dopalo. Verovatno bih u slicnoj situaciji pomislila isto (pas ili macka) jer najcesce se oko njih bakcem ne bih li nesto korisno ucinila.

      A i gde ces manje blisku osobu od nekog “ljubimca” o kome brinemo od malih nogu i koji vrlo brzo bukvalno postane deo porodice koja ga ima :OK: :D.

  9. Wojciech says:

    Meni je ovo genijalan post.
    Napeto & zanimljivo.
    Bravo Tatjana! 🙂

  10. LaBiLnA says:

    @tatjanamb

    Ma idi begaj breeeee…. Stvarno ti je tekst ludilo 🙂 Napet…stvarno sam se uživela u priču… veštice nijedna!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s