Planeta majmuna / Planet of the Apes

Ogledalo duše / Mirror of the soul

Streets animals in Belgrade – today’s case. 

_____________________________

Nagledah se od jutros potencijalnih leševa do onih zaistinskih. Životinjskih. Ne razumem, brate slatki (sestre još slađe). Gde je u ljudima nestala humanost prema bićima koja se ne zovu ljudi, nisu na našem stupnju inteligencije (izem ti taj stupanj u dobrom delu slučajeva) i ne smatraju se baš nešto bitnim za svakodnevno bitisanje, ali su živi stvorovi  ? Da li je uopšte humanosti i bilo ili je u smutna vremena isplivalo ono što i treba da pliva u takvim situacijama, a samo je mudro čučalo i čekalo momenat katapultiranja na površinu ?

Krenem na posao, a kod raskrsnice Tašmajdana i Pravnog fakulteta lunja crno mače staro oko 2 meseca, sivo – plavih očiju (što znači da još uvek sisa majčino mleko), naviklo na ljude, al’ žgoljavo, ničije i ukoliko ga neko ko voli mačke (a nema ih prekobrojno) ne udomi, mali (ili mala) će stradati od vozila, bahatih ljudi ili pasa. Ok, zakon preživljavanja, jačeg, ovog onog…ali mače nije samo odbeglo od majčine sise i došlo na prometno mesto u gradu. Svako ko ima iole razuma došao bi do sličnog zaključka.

Ostavih mu konzerviranu hranu, malo se poigrasmo i krenuh na posao. Šta ću…. Sudbina onih koji žele nešto da menjaju na ovom polju je ta da su već prebukirani i istrošeni. Sa druge strane su oni koji mnogo pričaju i ništa ne rade. U trećem ćošku imamo likove koje ič ne zanima ništa što nije u njihovoj sferi interesovanja (neprofitabilne aktivnosti, zaludne što bi rekli). U petom uglu imamo “psihopate” kojima živa bića, naročito ovakva, mala i nemoćna, služe za prljave rabote, a možda ima još nekih skupina.

U kratkim pauzama tokom radnog vremena naidjoh na razne uboge slučajeve uličnih životinja kojima nije mesto na ulici (niti jedno živo biće tako ne treba da živi). Srećom pa uvek kod sebe imam odgovarajuću hranu te sam uspela bar nešto korisno da učinim, a ne samo da lelečem i salećem druge da pomognu, jer eto, ja ne mogu. A na povratku kući naidjem na cicosa u parku kojeg su, verovatno, raskupusali psi.

Jeste, nije lako hraniti ni sebe i svoju porodicu pa se rez negde mora napraviti, ali ko ima imalo svesti i savesti (…?!?…), znaće šta mu je činiti. A ako ne zna, potražiće onoga ko zna. U suprotnom, šteta što uloge nisu obrnute ili – pogledati film „Planeta majmuna“.

Written by: Tatjana Milic Babic