Jutro / Morning

Early morning moments with the city and myself.

Na trenutak sam sklopila oči neobično uživajući u kloparanju točkova po šinama. Tramvaj se klatio s jedne na drugu stranu podsećajući na nekadašnja putovanja vozom. Slabo, žućkasto svetlo nije ostavljalo previše mogućnosti za korišćenje interneta na mobilnom telefonu. Bilo je to jedno mirno, mamurno  jutro, dobro za iskradanje balona od sapunice.

Kao kroz maglu čuo se nekakav alarm. Čoveče, pa to je moj alarm za buđenje ! Jedva sam par sati odspavala a već je zazvonila opomena:  tačno je 4,30. Ujutru.

Nikoga nije bilo na tramvajskoj stanici kada sam došla. Puste ulice i tek po neko vozilo. Proverila sam kakav je vremenski redosled tramvaja koje očekujem i zaključila da ću čekati bar 10ak minuta. Pogledala sam u poneko lice u polupraznim vozilima gradsko saobraćajnog, neki od njih su pogledali mene ali se verovatno ništa posebno nismo zapitali. Tu smo jer iz nekog razloga trebamo biti tu.

Hajde ženo ustaj, ko zna koliko već zvoni alarm. Isključi ga da ne budi druge. Trebaće mi malo vremena da se rasanim ali dok obavim deo kućnih čarolija pospanost će odlutati sa završenim poslom.

I par stanica nakon ulaska jedva nas je petoro u duplom tramvaju. Mesta za sedenje koliko voliš, a stolice hladne od svežine noći koja još nije postala dan. Pokušavam da se uključim na internet sa mobilnog kao da je to najbitnija stvar na svetu ali je prosto postala navika. Bolesna ili zdrava – ne znam, ali je često neophodna. I zaista, ovoga teksta ne bi bilo da nije bilo baš tog jutarnjeg uključenja na net dok je najveći deo Beograda još uvek spavao.

Otvaram prozor da udahnem miris grada. Možda nije najlepši na svetu ali je, nekako, moj. Sveže je i mračno. Ispuštam dah kroz poluotvorena usta i gledam pramen pare koja izlazi i nestaje u tami. Retki prolaznici, retki osvetljeni prozori, prevoz koji polako počinje da se zahuktava posle 4 h.

Toliko je poigravao moj poluprazni jutarnji gvozdeni konj da sam na momente morala da se obema rukama prihvatim za stolicu na kojoj sam sedela. Ljuljao se i levo i desno ispuštajući pijuke i cijuke pri zaokretima. I nekako je bilo kao i u životu: stanica na kojoj smo ušli, put koji ćemo preći i stanica na kojoj silazimo. A najlepši je, možda, bio taj momenat jutarnjeg mira odvojen za poneku misao i duboki udah grada koji je još uvek spavao…

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Crtice iz svakodnevice / Notes from everyday's life, KOLUMNA / COLUMN, Muzika / Music i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

9 reagovanja na Jutro / Morning

  1. vesna kaže:

    ja sam radoznala: kamo netko kao ti ide tako rano ujutro, i to tramvajem 🙂

    • tatjanamb kaže:

      Ne mogu da ti odgovorim pred ovako sirokim auditorijumom, to su bili jutarnji „borbeni zadaci“ koje znaju samo mali zeleni koji zive u mojima radijatorima i ja 👀. Rekose mi da smem da ti dam samo jednu asocijaciju, ali ti nikom ne smes da kazes, jel’ vazi 🙏? E, ovo je ta asocijacija: 💉. P.S. Nadam da shvatas koji dio je shala, da ne pomislis da ce me oteti vanzemaljci ili chike u belom 😆.

  2. vesna kaže:

    budi bez brige, ništa nisam shvatila :-))))))))

  3. Pixel kaže:

    Dobro jutro blogeri. 🙂

  4. Mirna kaže:

    Vjerujem da je najljepši doživljaj grada upravo rano ujutro. Mir, tišina, tek pokoji auto ili tramvaj. Još da se nije tako teško ustati…

    • tatjanamb kaže:

      Uf, to ustajanje je stvarno prica za sebe.. Dobro dosla draga Mirna 💕☺ !

      • Mirna kaže:

        Hvala ti 🙂 Nadam se da je to jedno od rijetkih ustajanja u to doba. Divim se onima koji tako rano ustaju svaki dan i moraju na posao, ja sam se jedno vrijeme budila u 5 (jednom tjedno i tako kojih 1,5 godinu) i bilo je teškoo :/ . LP

      • tatjanamb kaže:

        Povremeno mi se zalomi ovaj termin ustajanja (max je bio u trajanju od par tjedana). Nekad postoje obaveze koje moras smestiti van radnog vremena da bi ih uopste uradio. Ta gomila poslova i dan na nogama koji onda traje i po 17-18 uri a ponavlja se iz dana u dana je ono sto bas zamori. Najlepsi momenat bude zaista taj prvi jutarnji kada ima i najvise mira ali nije lako izdrzati na duze vreme. Znam ljude koji moraju ic delat u smenama, svakodnevno, bez mnogo slobodnih dana, praznovanja.. Njima je dan vrlo izmenjen u odnosu na ostale i fakat je da im nije lako zaradit za kruh 😐.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s