Uspomene

Na samom početku, želela bih da se izvinim što u zadnjih par nedelja tekstovi
nisu objavljivani onim danima koje sam ranije naznačila (pon/uto i četv/pet). U
pitanju su zdravstveni razlozi, a pošto upravo završavam sa problemom koji je
bio aktuelan u pomenutom periodu, trebalo bi da se vratim uobičajenom ritmu
rada. Uzeću još samo malo slobode da u narednim nedeljama poradim na
istraživanju dana koji mi se čine najzgodnijima za objavljivanje (zbog uklapanja sa
ostalim obavezama), ali će se i dalje, svakako, raditi o dva termina nedeljno za
objavu novih tekstova.

O čemu ću pisati danas ? Dvoumila sam se između nekoliko ideja (moram ih negde
zapisati jer relativno lako i iznenada naviru, ali se i brzo zagube u moru ostalih
dešavanja), a odlučih se za temu o uspomenama.

Sećam se kako nekada nisam mogla da razumem majčinu potrebu čuvanja raznih
stvari, od malih i malo većih figurica, preko kompleta sudova i escajga do
neotvorenih flaša pića dobijenih za određene prilike, a starih i po par decenija. To
nerazumevanje je najviše išlo ruku pod ruku sa nepraktičnošću prilikom čišćenja i
sređivanja stana. Dok sve ispomeraš, detaljno obrišeš, vratiš gde je već majka
odredila da mu je mesto….prođe večnost. Pa i više (u onim godinama). A onda
sam, u nekom momentu, u moru drugih sličnosti uočila da počinjem da shvatam to
prikupljanje i stvaranje privatnih kolekcija raznih zanimljivih stvari – počinju da
nas vezuju za neka draga bića, događaje, ljude kojih više nema ili su rasuti po
svetu kao perle nehotično pokidane ogrlice. (Verovatno da ovde postoji još par
bitnih momenata – vraćanje hobijima koje smo imali u detinjstvu kao i posao
kojim se bavim, a vezan je za prikupljanje i obradu određenog tipa materijala
odnosno zbirke).

Kafa uz slatkiše i uspomene.

Šta me je uopšte navelo na današnje razmišljanje ? Popodnevno uživanje u kafi i
slatkišima. Kafa je servirana u šolji koju je kupio suprug pre, recimo, 5 – 6 godina.
Namena šolje je za čaj ali je koristim u zavisnosti od trenutne potrebe. Kašičica je
deo escajga starog jedno 30ak godina, a tanjirić je deo kompleta šoljica za čaj i ima
oko 35 – 40 godina iza sebe (obe stvari su pripadale svekrvi). Kolači su kupljeni u poslastičarnici, čokolada je mlečna sa mrvljenim keksima (slatkiši su takođe suprugova zasluga, zajedno sa kilogramima koji se talože 😳 ❤ 😀 ), a sve navedeno (osim salceta oko struka) nalazi se na lanenoj krpi za sudove, danas prvi put korišćenoj, a dobijenoj na poklon od majke koja je istu kupila ’79 – ’80 godine prošlog veka.

Prijali su i kafa i slatkiši, a sve je dobilo posebnu notu jer je svaki detalj na
fotografiji jedna lepa uspomena.

Beograd, 18 – 19.03.2019.

Tekst i fotografija: Tatjana MB

This entry was posted in HRANA / FOOD, SVAKODNEVICA / EVERYDAY'S LIFE, UZIVANJE U HRANI / ENJOYING FOOD and tagged , , , , , . Bookmark the permalink.

4 Responses to Uspomene

  1. herrmomonews says:

    …ja imam doksu sat od oca, on je ziv i ima brijac od oca, …to imamo manje vise skoro svi…ali ima i cudniji primeri…jedna poznanica cuva sibicu od sina skoro 40 godina, …kad joj sin polazio u vojsku je dobila na poklon…pozz, interesantan blog, hvala.

    • tatjanamb says:

      Zanimljivo je šta sve znamo da čuvamo kao uspomene 💕. Nekada mi taj koncept nije bio najjasniji, a onda je vreme to promenilo…🙂

  2. TetkaSaveta says:

    Draga Tanja, nisam dugo bila na tvom blogu, ma ni na drugim. Uhvatio me vrtlog života i bacakao okolo, dok konačno ne počeh da se prizemljavam ( valjda ću se držati zemelje u budućnosti 🙂 ) .
    Prvo nadam se da je zdravlje sada sasvim ok, što ti od srca želim, ako treba pomoć savet tu sam.
    A sad temu koju si načela. Iz nekog iskustva ne tako lepog, sitne uspomente treba imati, ali nikako ne treba ih gomilati i postati njihov rob.
    To stavrno trebaju biti sitnice koje mogu biti često u tvom videokrugu jer na taj način čuvaš uspomenu na događaj ili osobu i na taj način , čim si ostavila tu stvar budi u tebi lepe uspomene i puni te dobrom energijom.
    Gomilanje stavri-uspomena vremenom, izgube smisao i prelaze u neku drugu dimenzije, pa čak i bolest.
    Eto…:)

    • tatjanamb says:

      Pa dobroooo mi došla nazad, draga TS 💕🙂. Apsolutno si u pravu. Sve, pa i uspomene imaju svoju svrhu do neke granice, a onda dođe momenat kada nešto treba uĉiniti sa njima 🙂.

      I nemoj se izvinjavati što te nije bilo. Pa, ni mene same nema dovoljno na sopstvenom blogu 🙄😁.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s