Vreme je za…. / Time for….

Uvek je vreme za nešto. Počinje sa pravim momentom da Vas roditelji „naprave“, pravim vremenom da se rodite, prohodate, progovorite, obrazujete se, zaposlite, oženite ili udate, imate ili nemate decu, vreme da se radujete ili tugujete, uživate ili se mučite, vreme da volite sebe i druge, mrzite neprijatelje i one koje ste smatrali prijateljima, momenat za uspone i padove, tonjenje u svoju i opštu dubinu, vreme za isplivavanje na površinu, vreme za sve ono što donosi život i tako do poslednje stranice koju ispisujemo.

Euforija. Opšte ludilo na ličnom nivou. Ogromni spiskovi onoga što treba učiniti da bi se sve ili skoro sve pripremilo za odmor. Ne znam kako je kod drugih, ali mene su naučili da put znači radost ali i veliku obavezu i pripremu. Valjda zato (retki) povlašćeni u mojoj blizini imaju tu priliku da uživaju kao „bubrezi u loju“, što bi rekli, iako pojma nemam kako je to biti bubreg u loju. Mada, ne bih se bunila da i meni sekirica upadne u med :D.

Dugo očekivan odmor. Od prošle godine. I stiže uskoro u punom sjaju i dobroj organizaciji. Skoro da bih je i drugima preporučila, ali … suzdržaću se…. Zadržaću mogućnost da je ovo pravo vreme da budem i po malo sebična… 😀

Senj, Opatija. Ili Opatija, Senj. U svakom slučaju Hrvatska. Izvinjavam se ostalim državama koje takođe imaju pristup delovima Jadranskog mora, ali za mene je Hrvatska zakon nad zakonima. Moj drugi (ili prvi) dom, zavisi iz kog ugla gledate. U Hrvatskoj je, recimo, plivač moga tate našao onu sićušnu ćelijicu moje mame i … eto mene. Ni najmanje sićušne, verujte mi na reč :D.

Ovaj put neću ići u detalje opisa Senja i Opatije. O tome možda nekom narednom prilikom. Biću vrlo kratka:

* Senj je lepo, istorijski gledano staro i poznato mesto ispod Velebita, a u neka novija vremena turističko letovalište na samoj obali mora. Možda je najviše poznato po uskocima i jakoj buri. Meni verovatno najdraže na hrvatskom primorju iz tipično ličnih razloga koji su, uz to i vrlo, vrlo objektivni. To je valjda jasno :D.

* Opatija je u nekadašnjoj Jugoslaviji bila popularno i elitno mesto gde se rado letovalo, pa čak i zimovalo, a u njemu su uživali uglavnom „odabrani“ turisti, nazovimo ih tako. Nesumnjivo su se neke stvari promenile od tada, ali je sigurno da je Opatija i dalje ostala vrlo privlačna, posećena, bogata raznim programima za zabavu i razonodu, sa divnim šetalištem, plažama – prirodnim i betoniranim i sa još mnogo zanimljivih sadržaja.

O cenama boravka i života u Senju i Opatiji (koji nisu zanemarljive) neću pisati, jer želim da uživamo u onome što je lepo, a da troškove bar na trenutak sklonimo u stranu.

Do sledećeg javljanja, možda baš sa lepog Hrvatskog primorja uz opuštajuće trenutke na sunčanim plažama, u restoranima sjajne, primorske klope ili sa nekog druženja sa voljenim ljudima – adio lipi moji i ostajte sritno di god da ste !

Tekst / Written by: Tatjana Milic Babic